Ptičji grip - Avian influenca

Ptičji grip je akutno, virusno, infektivno, oboljenje disajnih puteva, slično gripu. To je infektivna bolest ptica izazvana pojedinim sojevoma virusa influence A, značajna zbog mogućnosti oboljevanja ljudi.

Virus influence je jako varijabilan tako da se javlja u više podtipova i sojeva. Za čoveka su važni oni podtipovi koji mogu da se prenesu sa ptice na čoveka. Takav je podtip H5N1. Ovaj podtip, kao izazivač bolesti kod čoveka, je prvi put zabeležen u Hong Kongu 1997 godine.

Klinička slika

Bolest počinje naglo sa drhtavicom i skokom temperature. Zatim se javljaju glavobolja, bol u mišićima i iscrpljenost. Bolesnik počinje da kija, nos mu je zapušen, a zatim počinje i da suvo kašlje. Grip se komplikuje zapaljenjem pluća i respiratornom insuficijencijom (slabost disajnih organa) koja može da dovede do smrti. Smrtnost kod ptičjeg gripa je 30 do 70%.

Putevi širenja infekcije

Virus se sa ptice na čoveka prenosi preko sekreta i ekskreta ptica i živine, kontaminirane vode, hrane živinskog porekla koja nije dobro termički obrađena, kontaminirane odeće i eventualno preko vazduha. Kod humanog gripa glavni put prenošenja je vazduh (kao kapljična infekcija). Osobe koje su oboljevale od ove bolesti uglavnom su radile na živinarskim farmama i direktno bile u dodiru sa ptičjim izlučevinama. Virus ptičjeg gipa može da preživi 3 meseca u ptičjem izmetu, u vodi na 0 stepeni celzijusovih 30 dana.

Lečenje

U lečenju se koriste antivirusni lekovi kao Tamiflu (oseltamavir) i Relenca.

Preventiva

Da bi se zaštititli od ove bolesti ne koristite za ishranu meso obolele i uginule živine ili divljih ptica. Živinu kupujte samo u prodavnicama gde imaju žig o ispravnosti. Nemojte da koristite meso i jaja nedovoljno termički obrađene. Nemojte da jedete sirova jaja. U frižideru jaja i meso držite odvojeno od ostale hrane. Ako vidite mrtvu pticu obavestite najbližeg veterinara. Ako vi uklanjate uginulu živinu ili divlju pticu morate prvo da se zaštitite. Stavite rukavice, a na nos i usta masku. Posle zakopavanja uginulih ptica presvucite odeću, a lice i ruke operate sapunom.

Perspektiva ove bolesti

Trenutno ne postoji velika opasnost za celokupnu ljudsku populaciju od ptičjeg gripa. Do sada su oboljevali samo ljudi koji su bili u neposrednom kontaktu sa obolelom živinom, a nisu koristili mere lične zaštite. Osim toga nije se pojavio slučaj prenošenja bolesti sa čoveka na čoveka. Prema podacima svetske zdravstvene organizacije (WHO) u periodu od 2003 do 2006 godine ukupno je prijavljeno 244 obolelih. Od toga je umrlo143 osoba, što čini 59% obolelih. Panzoogeno (penošenje bolesti na druge životinjske vrste na širokom području) šitenje ove bolesti je sprečeno masovnim ubijanjem živine na području gde se javio ptičji grip. Teoretski postoji mogućnost (nepoznate verovatnoće) da dođe do mutiranja virusa tako da postane prenosiv sa čoveka na čoveka. Po najgorem scenariju tada bi postojali uslovi za pojavu pandemije ptičjeg gripa, slične španskoj groznici iz 1918 godine.