Hepatitis B

Hepatitis B je akutno infektivno obololjenje jetre izazvano virusom hepatitisa B. Izazivač je DNK virus koji ima afinitet prema jetrinom tkivu. Zove se još i serumski hepatitis, zbog načina prenošenja i hepatitis duge inkubacije.

Kako se prenosi? 

Izvor bolesti je oboleli čovek i virusonoša. Oni imaju virus u krvi, znoju, stolici, mokraći, pljuvački, semenoj tečnosti, mleku, likvoru. Virus u organizam dospeva parenteralnim putem (direktno u krv). To može da se desi ako koristite tuđe špriceve i gle, brijače, pri tetoviranju i pirsingu. Retko oralnim putem i tada mora da bude veliki broj virusa.

Ko oboljeva? 

Najčešće oboljevaju intravenozni narkomani, homoseksualci, zdravstveni radnici, promiskuitetne osobe, seksualni partneri HBs-Ag pozitivnih osoba, deca HBs-Ag + majki, hemofiličari i osobe na dijalizi. 

Kako se zaštititi? 

Nemojte da se ponašate rizično. Nemojte da se drogirate, a ako to činite nemojte da koristite tuđe igle i špriceve. Nikada ne koristite tuđe brijače i četkice za zube. Pri seksualnim obnosima koristite prezervativ.

Klinička slika 

Klinička slika je ista kao kod Hepatitisa A. Bolest prolazi kroz 3 stadijuma: preikterični period, ikterični period i period rekonvalescencije. Inkubacija je dosta duga i iznosi 50 do 180 dana. 

Preikterični period – period pre žutice. U ovom periodu je čovek najzarazniji. Oštećenja jetre su najintezivnija. Klinička slika je takva da se obično ne misli na žuticu. Bolesnik ima muku, gađenje, nekad povraća, stolica je neuredna, podriguje, ima gorušicu i bol u čašici. Temperatura je povišena (nekad umereno, a nekad do 40 stepeni celzijusa ) 2 do 3 dana, a zatim pada. Bolesnik ja jako malaksao, boli ga glava i zglobovi i to posebno sitni. Ima svrab po koži. Pri kraju ove faze mokraća postaje tamnija. 

Ikterični period - žutica je najpre diskretno vidljiva na beonjačama, a zatim se javlja i žuta boja kaže. Obično se većina boesnika tada javlja lekaru. Mokraća postaje sve tamnija i dobija boju crnog piva. Stolica je sve bleđa. Neki bolesnici nemaju žuticu. Dužina ovog perioda može da bude različita, najčešće 3 do 5 nedelja. 

Rekonvalescencija: perid oporavka započinje jaš u ikretičnom stadijumu.Tegobe se bolesniku smanjuju dok je još uvek žut. Klinički se uzima da oporavak počinje kad se izgubi žutica. Pojedine tegobe bolesnik ima i kada se žutica izgubi. Oporavak traje praktično sve dok se znaci zapaljenja jetre ne povuku i cirkulacija u jetri se ne obnovi. Potpun histološki oporavak jetre nastupa za par meseci do godinu dana. Zato ne treba piti alkohol godinu dana, a težak fizički rad i naporan sport izbegavati pola godine. U 13 % sučajeva oporavak traje duže od 4 meseca. 

Komplikacije 

Kod osoba koje su duže vreme pre pojave bolesti unosile malo proteina ili su alkoholičari mogu da se češće jave komplikacije u vidu hroničnog hepatitisa ili ciroze jetre. Smetnje u varenju mogu da se osećaju mesecima pa i godinama. 

Laboratorijski nalaz 

U serumu je prisutan antigen, takozvani Australija antigen ili Hepatitis B serumski antigen (HBs-Ag). Ostali nalaz je isti kao kod Hepatitisa A. Povišeni su bilirubin (semkod hepatitisa bez žutice ), alkalna fosfataza i transaminaze. Transaminaze su povišene još pre pojave žutice i to je bitno za rano postavljanje dijagnoze.

Dijagnoza 

Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike i laboratorijskih nalaza. Biopsija jetre se izuzetno retko radi i to u nejasnim slučajevima. 

Terapija 

U lečenju je najvaznije ležanje i ishrana. Treba da ležati dok god traje žutica. Ishrana je bogata belančevinama: pileće i juneće meso, riba, obrano mleko, postan jogurt. Unositi dovoljno sokova i kompota, a povrće kao kuvano i bareno.