Hepatitis A – Zarazna žutica

Zarazna žutica (hepatitis A, hepatitis vizosa), je akutno virusno zapaljenje jetre, infektivna bolest sa žuticom, oštećenjem jetre i poremećajem metabolizma. To je kosmopolitsko oboljenje, koje se javlja pojedinačno i u manjim i većim epidemijama. Najčešće je krajem leta i u jesen.

Uzrok  

Ovu bolest izaziva Virus hepatitisa A (Humani enterovirus tip 72). Ovaj virus ima afinitet prema jetri. Izaziva stvaranje antitela, tako da ostavlja imunitet, koji izgleda nije doživotan. Imunitet nije unakrsan, pa ako ste preležali Hepatitis A to vas ne štiti od drugih oblika Hepatitisa. 

Ko oboljeva?  

Najviše oboljevaju deca i mladi. Stariji od 30 godina ređe oboljevaju, pogotovo ne stari. Bolest se javlja pojedinačno i u vidu manjih i većih epidemija. Najviše se oboljeva u lesen i zimu 

Kako se čovek zarazi?  

Ovaj hepatitis se prenosi feko - oralnim putem. Oboleli je najzarazniji nedelju dana pre i posle pojave žutice. Nekada može i duže (mnogo pre pojave žutice i sve dok ona traje). On izlučuje viruse preko stolice, a čovek se zarazi preko prljavih ruku i zaražene vode ili hrane. U širenju zaraze veliku ulogu imaju oboleli od hepatitisa bez žutice, od lakih oblika hepatitisa i virusonoše (oni koji izlučuju viruse duže nego što je uobičajeno). U prenošenju imaju ulogu i muve 

Kako da se zaštitite? 

Najvažnije je da perete ruke posle boravka u WC-u i pre jela. Kad kupujete hranu, hleb, pecivo i ostalo što ne možete da operete, obratite pažnju da vam prodavac to daje posebnom hvataljkom ili rukavicama. Nemojte da pijete vodu sa česama čija se ispravnost ne kontroliše.

Početak bolesti (preikterični stadijum)

Posle 15 do 50 dana od ulaska virusa u organizam (to je period inkubacuje) bolest počinje postepeno. Bolesnik ima suva usta, gubi apetit, muka mu je, ima gorušicu, ponekad i povraća. Stolica mu je neuredna (proliv ili zatvor). Žali se i na bol u čašici (epigastrijum). Bol je u vidu tištanja ili pečenja. Ne podnosi pojedinu hranu. Zatim naglo skače temperatura, a bolesnik ima glavobolju, kašalj i malaksalost. Ova faza bolesti se zove preikteični period, što znači da čovek još nije požuteo. Primećuje da izlučuje sve manju količinu mokraće i da je ona sve tamnija (zbog izlučivanja velike količine urobilina). Na kraju liči na crno pivo. Stolica je sve bleđa (zbog nedostatka sterkobilina).U ovom preikteričnom periodu su povišene transaminaze i može da se dijagnostikuje Hepatitis. Ova faza traje 4 - 10 dana.

Žutica (ikterični stadijum)

U početku postoji blago žutilo beonjača i nepca (subikterus). Žutica se pojačava i najizračenija je od 10 do12 dana. Tada su koža i vidljive sluzokože intezivno žute. Oseća se jak svtab kože koja je nadražena žučnim kiselinama. I dalje se oseća slabost i muka, ali se temperatura nokrmalizuje. Jetra je uvećana i bolna, a često i slezina.

Dalji tok hepatitisa 

Svi znaci Hepatitisa se povlače postepeno. Poboljšanje se oseća 15-og dana od pojave žutice. Diureza se povećava (količina izlučene mokraće), urin je sve svetliji, a stolica dobioja normalnu boju. Još uvek se osećaju dispeptične tegobe (muka, gorušica, bol u čašici, nepodnošenje neke hrane).

Stadijum oporavka (rekonvalescencija) 

Period oporavka traje više nedelja. Čovek dugo oseća malaksalost i umor. Jetra je obično još uvek uvećana i biophemijski testovi izmenjeni. Potpuno kliničko ozdravljenje nastupa za 8 do 10 nedelja, a još nekoliko nedelja je potrebno da se jetra obnovi.

Drugi klinički oblici hepatitisa

Anikterični - Hepatitis bez žutice. Misli se da je ovo veoma čest oblik bolesti, posebno kod dece. Često ostaje nedijagnostikovan. Ako neko u porodici ili školi ima hepatitis onda je lakše postaviti dijagnozu. Hepatitis praćen bolovima koji liče na bolove kod kamena u žuči ili na reumatične bolove. Neurološki oblik ima kliničku sliku virusnog encefalitisa. Znaci encefalitisa se brzo povlače.

Važno za trudnice 

U prvom tromesečju trudnoće može da dođe do oštećenja ploda pa se preporučuje prekid trudnoće. U zadnjem tromesečju može doći do prevremenog porođaje ili do rođenja mrtvog deteta. Postoji i mogućnost da novorođenjče oboli od hepatitisa.

Komplikacije

Posthepatični sindrom karakterišu digestivne smetnje: muka gađenje, bol u čašici, koji mogu da se zadrže mesecema, a izuzetno retko i godinama. Dugo mogu da se zadrže i umor, malaksalost, razdraćljivost i mršavlljenje. Hronični hepatitis: Tegobe su i dalje prisutne, transaminaze povećane, gamaglobulini povišeni, biopsija jetre pokazuje zadržavanje promena na jetri. Posthepatična ciroza jetre je na sreću retka.

Laboratorijski nalaz 

Bilirubin u krvi je povišen. Holesterol je nekad povišen. Alkalna fosfataza je dosta povišena. Flokulacione probe su pozitivne. Transaminaze su umereno povišene (SGOT i SGPT ) još pre pojave žutice. Protrombinski kompleks je retko snižen. Albumini su retko sniženi.

Dijagnoza i terapija 

Dijagnoza se posavlja na osnovu kliničke slike, epidemioloških podataka i laboratorijskih nalaza. U lečenju su najvažniji mirovanje i ishrana. Potrebno je da bolesnik leži sve dok žutica ne prođe. U početkku dok ima jaku muku jede supu, obrano mleko, postan jogurt i kompote. Kasnije se uvodi postan sir, posno kuvano meso, riba, hleb, povrće i voće. Daje se kalorična hrana sa dosta proteina i ugljenih hidrata.

Koriste se hepatoprotektivni lekovi kao LIV 52, Essentiale forte, Reliv forte i B vitamini. Kortikosteroidi se daju kada je bilirubin dosta povišen ili je opšte stanje dosta loše. Alkohol nesme da se pije godinu dana, a sportske aktivnosti se izbegavaju pola godine.