Besnilo - Lyssa

Besnilo je najteže infektivno oboljenje, jer se uvek završava smrću. Na sreću veoma je retko, a osim toga može dosta da se učini na zaštiti od besnila.

Uzrok

Bolest izaziva neurotropni virus (ima afinitet prema nervnom tkivu). Izvor bolesti su obolele domaće i divlje životinje, najčešće psi, mačke, vukovi i lisice. Virusi se nalaze u pljuvački obolele životinje. Čovek se zarazi kad ga ujede obolela životinja ili ga liže po povređenoj i ispucaloj koži. Virus za nekoliko sati dospeva do moždanih celija i u njima se razmnožava.

Klinička slika

Vreme od ulaska virusa do pojave bolesti (inkubacija) iznosi oko 40 dana, ali može biti svega 14 dana ili čak 7 meseci. Bolesnik “menja ćud” i postaje razdražljiv, uznemiren ili utučen. Beži od kuće .Boli ga glava. Ne može da spava. Oseća trnjenje ili pečenje u predelu rane. Bolest može da se javi kao furiozno ili paralitičko besnilo.

Furiozno besnilo: Prvi simtomi su grčevi mišića ždrela. Bolesnik jedva može da proguta malo vode. Ima pojačano lučenje pluvačke, koju ne može da proguta zbog grča, pa stalno pljucka. Ubrzo se grčevi javljaju kad bolesnik vidi vodu, pomisli na nju ili čuje njen žubor. Ti napadi gušenja se ponavljaju i traju 30 do 60 sekundi. Za to vreme se bolesnik mnogo znoji i oseća samrtni strah od ugušenja. On je uznemiren i stalno menja mesto. Svestan je i priča mnogo. Umire od žeđi, ali se do kraja života plasi vode (hidrofobija). Taj psihomotorni nemir traje dva - tri dana, a zatim nastupa paraliza disajnih mišića i nastupa gušenje.

Paralitičko besnilo: Ovaj oblik je ređi .Inkubacija je 5 do 8 dana. U početku je čovek depresivan. Zatim se javljaju grčevi, strah od vode (hidrofobija), pojačano lučenje pljuvačke(hipersalivacija), usporenost svih pokreta, trnjenje i paraliza. Prvo se oduzima povređena noga ili ruka, a zatim i ostali mišići, uključujuci i disajne. Čovek umire postepeno zbog paralize disanja.

Lečenje i zaštita

Ublažava se psihomotorni nemir i žeđ. Zato se daje Bensedin, Morfin i njegovi derivati i nadoknada tečnosti putem infuzije.

Opšte veterinarske mere: Vakcinacija pasa i mačaka, borba protiv pasa lutalica, ubijanje besnih divljih životinja.

Obrada rane: Pravilnom obradom rane se može dosta učiniti u sprečavanju ove bolesti. Odmah oprati ranu sapunom i vodom, a zatim alkoholom ili rakijom. U zdravstvenoj ustanovi se radi i ispiranje rane serumom protiv besnila.

Vakcinacija: Ovu zaštitu je uveo čuveni Paster. Ne sprovodi se samo ako postoji siguran dokaz da su pas ili mačka uredno vakcinisani. Smesta se počinje vakcinacija ako je u pitanju ujed divlje životinje, obolele domaće životinje, ujed psa “iz čistog mira” ili psa koji je odlutao posle toga, uginuo ili pregažen i ujed mačke. Daje se po jedna doza vakcine dnevno 5 - 15 dana u zavisnosti od vrste vakcine. Vakcinacija se prekida ako se dobiju podaci da je životinja vakcinisana. Moguće su komplikacije vakcine u smislu povišene temperature, glavobolje, malaksalosti i paralize. one se leče kortikosteroidima.

Seroprofilaksa: Koristi se hiperimuni gamaglobulin. Serum se daje odmah posle ujeda. Daje se na udaljeno mesto u odnosu na vakcinu. Na primer leva ruka i desna noga.