SIDA - AIDS - Morbus HIV

Ovo je najmađa infektivna bolest. Mnogi je smatraju "kugom savremenog drustva" i kao takva izaziva strah kod ljudi. Srah je pre svega izazvan time što ljudi neznaju tačno kako se ona prenosi i kako da se zaštite od nje.

Naziv SIDA potiče od francuskog izraza Syndroma d Immuno Deficience Acquise. Naziv AIDS potiče od engleskog Acquired Immuno Deficiency Syndrome. SIDA je završni stadijum infekcije virusom HIV-a, a karakteriše je niz simptoma izazvanih deficitom imunog sistema.

Izazivač bolesti

Izazivač je HIV virus. Naziv je skraćenica od humani imunodeficijentni virus. To je retro virus koji ima afinitet za T - 4 leukocite i nervno tkivo. T-limfociti imaju na svojoj površini CD4 proteine za koje se veže virus i preko kojih ulazi u ćeliju. Kada uđe u T-limfocit virus počinje da se razmnožava. Zatim unistava limfocit i prelazi u drugi nastavljajući da se množi. Imuni (odbrambeni sistem) unistava takve ćelije. Ćelije se obnavljaju, ali vremenom sve više njih strada. Tako virus oslabljuje čovekov imunitet pa on oboljeva od različitih infekcija, tumora i bolesti koje po njega inače nebi bile opasne.

Kako se prenosi infekcija?

Virus HIV-a se nalazi u krvi i seksualnim telesnim tečnostima inficiranih osoba. Ima ih i u mleku inficiranih majki. Dve trećine inficiranih se zarazi nebezbednim seksualnim odnosom tj. seksualnim odnosom bez korišćenja kondoma. Pravilna upotreba kondoma je dovoljna da Vas zaštiti od SIDE, ali i drugih polno prenosivih bolesti. Drugi način prenošenja SIDE je putem krvi. U zdravstvenim ustanovama je to malo verovatno jer se koriste špricevi za jednokratnu upotrebu. Zato ako ste pacijent nema razloga za brigu, ali ako ste medicinski radnik onda morate da koristite zaštitne rukavice kad god ste u prilici da tođete u dodir sa krvlju. Virus može da se prenese sa inficirane majke na bebu preko placente ili u toku porođaja ili kasnije preko mleka. Virus mođe da se prenese ako koristite iglu ili špric koji je neko već koristio ili preko posekotine ili oštećene kože ako ste u kontsktu sa tuđom krvlju.

Ovu bolest ne možete da dobijete ako se pozdravite sa zaraženim i razgovarate ili boravite u istoj prostoriji. Ne možete da se zarazite ako ste jeli hranu koju je pripremila zaražena osoba, niti preko pribora za jelo. Ne možete da je dobijete u bazenu. Takođe ova bolest se ne dobija ujedom insekta ili životinje.

Bolest možemo da podelimo na 4 faze: primarna HIV ifekcija, asimptomatska faz, simptomatska faza i progresija iz HIV-pozitivnosti u AIDS

Primarna HIV infekcija

Ova faza se zove i serokonverzija. Počinje sa ulaskom virusa u organizam. Kod većine inficiranih tada nema nikakvih simptoma. Samo kod 20% zaraženih se javljaju simptomi, ali se tada ne misli na HIV-infekciju, jer liči na grip. Postoji glavobolja, povišena temperatura, osip po koži i osećaj nelagodnosti. Tegobe traju nekoliko nedelja. U tom periodu u krvi ima dosta virusa HIV-a. Organizam tek počinje da stvara antitela protiv virusa i citotoksičnih limfocita. Zato u ovoj fazi ako se uradi test na HIV (Eliza test) on može da bude lažno negativan. U toku ove faze čovek je jako zarazan.

Klinički asimptomatska faza

Ova faza traje od dve nedelje do dvadeset godina. Tada nema nikakvih simptoma, mada kod nekih ljudi mogu povremeno da budu uvećane limfne žlezde. U krvi nivo virusa HIV-a je nizak. Broj CD4 limfocita varira od normalnog do jako niskog. Prisutna su antitela pa je i test na HIV poizitivan. Iako je količina virusa mala oni ne miruju. Aktivni su u limfnim čvorovima. Napadaju veliki broj limfocita i u njima se razmnožavaju. Mali broj virusa može iz limfnih čvorova da dospe u krv. Postoji test koji može da ih identifikuje (viral load test). U ovoj fazi osobe su HIV pozitivne, ali nemaju SIDU ili AIDS. Zaražena osoba izgleda zdravo, nema tegobe, ali je zarazna.

Simptomatska faza HIV-a

Limfni čvorovi se oštećuju. T-limfociti sve više stradaju i imuni sistem ne uspeva da ih u potpunosti zameni. Sami virusi mutiraju i postaju otporniji i raznovrsniji tako da odbrambeni sistem počinje da gubi bitku. Sada počinju da se javljaju prvi simptomi. Oni su u početku blaži. Kako odbrambeni (imuni) sistem sve više slabi i simptomi postaju sve teži. Javljaju se infekcije disajnih puteva, suv kašalj, noćno znojenje, dugotrajni prolivi (mesec dana), veliki gubitak težine, neobjašnjiv dugotrajan umor. Ne postoje posebni simptomi HIV-a. To su ustvari simptomi bolesti koje se javljaju zbog toga što je ovim virusom oslabljen odbrambeni sistem.

Javljaju se infekcije (oprtunističke) koje bi organizam izbegao da mu nije imuni sistem oslabljen. To su banalne infekcije izazvane gljivicama ili drugim organizmima koji se nalaze u čovečjem organizmu ili dolaze spolja, ali za osobe sa normalnim imunitetom uopšte nisu opasne. Osim toga mogu da se jave i maligni tumori. Infekcije i tumori mogu da zahvate bilo koji deo tela. Ove bolesti mogu da se leče, ali imunitet sve više slabi i bolest prelazi u sledeću fazu.

Progresija iz HIV – pozitivnosti u AIDS

Ovo je završna faza bolesti. Može da traje nekoliko meseci ili nekoliko godina. U ovoj fazi nisu samo prisutni virusi (HIV-pozitivnost) već je imuni sistem toliko deficitaran da se javilo nekoliko tešnih oportunističkih infekcija ili tumora. Broj T -limfocita je nizak, ispod 200 ćelija u ml krvi (normalno je 1200). Ova faza znači da je zaraženi dobio SIDU ili AIDS. Oboleli ne umire zbog prisustva virusa, već zbog posledica različitih bolesti, koje je dobio i nije mogao od njih da se izleči zbog slabosti svog odbrambenog sistema. Brojne infekcije koje se javljaju zovu se oportunističke infekcije zato što su za zdrave banalne.

Terapija

Jedna grupa lekova deluje na enzim revesne transkriptaze (RT) koji učestvuje u deobi virusa. Dejstvom tog leka onemogućava se dalje razmnožavanje virusa. Od strane američkog udruženja odobreno je više lekova iz te grupe Zidovudin (AZT), Didanozin (DDL), zalcitabin (DDC), Stavudin (D4T), Lamivudin (3TC), Abakavir (ABC). Virus vremenom mutira pa ovi lekovi postaju neefikasni. Drugi problem je u tome što mogu da izazovu neželjena dejstva. Ovi lekovi su efikasni ako se kombinuju sa inhibitorima proteaze.

Inhibitori proteaze remete proces deobe virusa u kasnijoj fazi. Iz ove grupe lekova koriste se Sakvinavir, Ritonavir, Indinavir, Nelfinar, Amrenavir. Najefikasnije je ako se kombinuje 2 RT inhibitora i jedan inhibitor protreaze. Njihovo korišćenje je jako komplikovano i mora da sa sprovodi na tačno određen način da bi bili efikasni. Oni ne mogu da dovedu do izlečenja, ali mogu da produže život.

Prevencija

Pošto ne postoji vakcina protiv ove bolesti važna je prevencija. To znači izbegavanje rizičnog ponašanja. Koristiti prezervativ, ne koristiti tuđe igle i špriceve i naravnno ne drogirati se.