Dijagnoza alergijskih bolesti

Alergijske bolesti predstavljaju bolesti savremenog doba i u neprestanom su porastu. Daju veoma različite simptome, s obzirom na to da se alergija može javiti na bilo kom organu. Sve češće kod nejasnih simptoma, lekari i pacijenti pomišljaju na alergijske bolesti i zahtevaju njihovu dijagnostiku.

Dijagnoza alergijskih bolesti nije uvek laka. Organizam može imati sklonost razvoju alergijske bolesti, što se može laboratorijski dokazati, a da se ona nikada ne pojavi. Povišene vrednosti imunoglobulina E (IgE) se često sreću kod alergijskih bolesti, ali nisu specifične za njih, jer se javljaju i kod drugih. Sa druge strane, niske vrednosti IgE, uz tegobe tipične za alergije, ne isključuje njenu dijagnozu.    

Postavljanje dijagnoze 

Za postavljanje dijagnoze alergijske bolesti najbitnije su pacijentove tegobe, njihova povezanost sa alergijskim nadražajima i određenim situacijama, analiza mehanizama nastanka alergije, dok laboratorijske analize predstavljaju pomoćnu metodu. 

Nekada su tegobe tipične tako da laboratorijsko istraživanje nije neophodno. Ako se javi sekrecija iz nosa, kijanje i svrab nosa i očiju svakog proleća pri pojavi prvog polena, očigledno je  u pitanju alergijski rinitis. Osip u odojčeta, koji se javi svaki put kada popije flašicu mlečne formule ukazuje na alergiju. 

Mehanizam nastanka alergijske reakcije je složen. Neke nastaju nekoliko minuta ili sati nakon delovanja alergena. To su rane alergijske reakcije koje se javljaju kod koprivnjače i astme. Simptomi alergiske reakcije se mogu javiti više dana ili nedelja nakon delovanja alergena – kasne alergijske reakcije kao kod alergije na hranu i atopijskog dermatitisa i ekcema. 

Razvijene su brojne metode za utvrđivanje alergija, od kojih su mnoge naučno neutemeljene, te često navode pacijente na nepotrebno izbegavanje nekih pretpostavljenih alergena, prvenstveno hrane, što daje više štete no koristi. Kod nas se primenjuje samo nekoliko naučno utemeljenih metoda za dijagnozu alergijskih bolesti. 

Testovi krvi 

U uzorku pacijentove krvi određuje se ukupna količina IgE ili količina specifičnih IgE na određene alergene, odnosno reaktivnost ćelija krvi na delovanje alergena. Ovi testovi su pogodni za dijagnozu ranih alergija, kod kojih organizam stvara antitela iz grupe IgE. 

Kad se, alergijska reakcija odigrava u tkivu (crevu, koži), mehanizmima koji nisu posredovani IgE, nije važnono testiranje krvi, već se u nekim slučajevima mora analizirati samo zahvaćeno tkivo (npr. uzorak sluzokože creva). 

Kožni testovi 

Testova koji se izvode na koži su efikasniji kod ranih alergijskih reakcija, uključujući i reakciju uz očešće IgE. Od tih testova najčešće se koristi ubodni kožni test (PRICK). Test se izvodi stavljanjem kapljice rastvora alergena na kožu, kroz koju se laganim ubodom probije gornji sloj kože i čeka reakcija koja se razvija tokom petnaestak minuta. U nekim slučajevima test se očitava i odgoženo, nakon 4-6 sati. U pozitivnom kožnom testu su povišene vrednosti IgE, što se može dokazati i testom krvi. Međutim, ovaj test je efikasniji, jer uključuje i reaktivnost kože, pa je lažno pozitivan rezultat isključen. 

Dijagnoza tzv. „kasnih“ alergijskih reakcija je mnogo složenija, jer se one odvijaju u pojedinom organu, a uključuju ćelije koje se ne ponašaju isto u tkivu i u krvi. Tu se koristi, naročito kod kožnih alergija, tzv. „patch“ test (oblik kožnog testa). Kod njega se na netaknutu kožu nalepe alergeni u vidu flastera, ostave da deluju 24 sata, a reakcija kože se očitava nakon 48 i 72 sata. Ovi testovi se koriste kod odraslih, kod dece retko. 

Testovi eliminacije i provokacije 

Kod sumnje na tzv. „kasnu“ alergijsku reakciju, važno je utvrditi povezanost sa delovanjem alergena. To nije lako jer uneta hrana može da dovede do alergije nakon nekoliko dana. Hrana na koju se sumnja mora da se izbaci iz jelovnika najmanje nedelju dana. Za to vreme treba pažljivo zapisivati šta se pojede i koje se tegobe javljaju. U slučaju da se eliminacijom namirnice eliminišu i tegobe test se smatra pozitivnim. Nakon vise nedelja ili meseci zaključak se proverava ponovnim uvođenjem te namirnice (provokacioni test). Ako se tegobe ponovo jave znači da je osoba alergična na testiranu namirnicu. 

Provokacioni testovi kojima se dokazuje alergija na hranu se vrše u kućnim uslovima. Međutim, provokacioni testovi kod astme se rade isključivo u bolnici, jer izlaganjem organizma delovanju alergena može doći do opasne reakcije. Provokacioni test je jedini merodavni test za utvrđivanje ili isključivanje alergije na lekove. Takođe se isključivo radi u zdravstvenoj ustanovi. 

Kada raditi alergološke testove 

Simptomi alergijske bolesti mogu se javiti pre nego krvni ili kožni testovi postanu pozitivni, tako da odluku o početku lečenja ne smemo doneti isključivo na osnovu rezultata testova. Kod male dece testovi mogu biti pozitivni, a da znaci bolesti ne postoje. Inače, većina lekara izbegava da testira decu mlađu od tri godine. 

Najpogodnije vreme za testiranje se ne može tačno odrediti. Najbolje je da se ne žuri sa testiranjem. Ako simpromi ukazuju na alergiju bolje je početi sa antialergijskom terapijom, a testiranje uraditi mesecima kasnije.