Bruh kod dece (kila, hernija)

Kila (bruh ili hernija) je najčesta hiruška bolest kod dece, koja nastaje uglavnom kao posledica nasledne slabosti trbušnog zida ili prevremenog rođenja deteta.

Bruh je izbočenje na trbušnom zidu nastalo prolaskom trbušnih organa kroz prirodni ili stečeni otvor na njemu. To izbočenje čini trbušna maramica u koju upadaju trbučni organi, najčešće crevo,  bešika, a kod devojčica jajnik. Bruh je veoma čest kod novorođenčadi, posebno kod nedonoščadi. Dečaci su mnogo skloniji bruhu nego devojčice i on se kod njih javlja četiri puta češće. Kod neke dece bruh se primeti još na rođenju. Kod drugih se javi u prvim nedeljama života. Najveći broj se dijagnostikuje u prvoj godini detetovog života. Kod predisponirane dece može se javiti u drugoj, trećoj godini ili kasnije. U svakom slučaju prva godina je najrizičnija. 

Kila se kod dece javlja na mestima gde kroz trbušni zid prolaze nervi i krvni sudovi, retko na mestu povrede ili ožiljka nastalog operacijom. Kritična tačka je pupak i preponski kanal. Krajem prve nedelje bebi otpada pupak. Na tom mestu ispod kože ostaje mali otvor, kroz koji su prolazili krvni sudovi. Taj otvor zarasta kroz par nedelja ili meseci. Kod neke dece otvor zaraste posle više meseci ili godina.  

Preponski kanali su druga kritična tačka. Kroz njih se u osmom i devetom mesecu kod muškog ploda spuštaju testisi, a kod devojčica prolaze okrugle materične veze koje drže matericu u normalnom položaju. Kanal se zatvara neposredno pre ili posle rođenja. Ako ostane otvoren predstavlja jedan od preduslova za nastanak preponske kile. Čak kod 40% dece on je na rođenju još uvek otvoren, a većina njih ne dobija bruh. Potrebno je da postoji i slabst trbušnog zida. Neka deca tu slabost mišićno-vezivnog tkiva nasleđuju. Ona obično imaju roditelje ili braću i sestre koji su operisali bruh. Kod drugih ona postoji zato što su rođena ranije, pre no što je trbušni zid potpuno sazreo. 

Kada se pritisak u trbuhu poveća, a to se dešava kada beba plače, kašlje ili kaki, kroz kilni otvor se može potisnuti deo creva i dovesti do pojave bruha. Mnogi roditelji strepe da će beba, posebno ako je dečak, dobiti kilu ako dosta plače. Nema opasnosti, ako je trbušni zid dovoljno jak, a otvor mali. Međutim, ako se bruh već pojavio, bebu ne treba pustiti da dugo plače. 

Simptomi bruha  

Kod neke dece je bruh prisutan još na rođenju. Češće u prvim nedeljama života mama prilikom presvlačenja ili kupanja, dok beba plače, primeti da se pupak naduje ili se u preponi pojavi ispupčenje. Kod dečaka se crevo može spustiti u mošnice, pa se sa te strane ona znatno uveća. Kod devojčica bruh se vidi kao izbočenje na preponi, koje se nekada spušta do velike usne. Kod većine kila ispupčenje se vrati kada beba ili dete leže mirno. Bruh se može javljati kad god se dete uspravi ili plače. Može se javljati samo povremeno kada se dete jako napne. 

Dijagnostikovanje kile nije tesko. Malo dete pri pregledu obično plače tako da se na trbučnom zidu uočava ispupčenje veličine od lešnika do oraha, nekada i veće. Starija deca stoje i nakašlju se. Time se poveća pritisak u stomaku sto dovodi do pojave kile.  

Vrste kile 

Preponska ili ingvinalna kila je najčešća od svih kila (80-90% svih kila trbušnog zida). Sreće se daleko češće kod dečaka, nego devojčica. Kod njih kilna kesa prolazi kroz preponski kanal pored semenog kanala i krvnih sudova koji idu do testisa. Na taj način se trbušni organi (uglavnom creva) spuštaju u mošnice. Kila ne mora da se spusti celom dužinom preponskog kanala sve do mošnica. Tada se nalazi u preponskom kanalu, ne izlazeći kroz njegov spoljašnji otvor. U tom slučaju je češće obostrana i u njoj se nekada može naći pored creva i bešika. Kod devojčica kroz preponski kanal prolaze okrugle materične veze i pored njih može da nastane kila. Nekada se spušta do velikih usana. 

Femoralna ili bedrena se javlja mnogo češće kod devojčica, nego dečaka. Nastaje prolaskom kilne kese u preponama kroz otvor na trbušnom zidu kroz koji prolaze krvni sudovi za noge. Pupčana kila je najčešća kila novorođenčadi.   

Komplikacije kile 

Najčešća komplikacija kile je uklještenje. Uglavnom se dešava tokom prvih šest meseci života. Obično je u pitanju kila koja nije ranije dijagnostikovana. Dok roditelj presvlači bebu koja uporno plače, primeti čvor na preponi. Beba neutešno plače, zatim povraća, trbuh je napet, a izbočenje se ne smanjuje. Ne treba vraćati bruh u trbuh. To je hitno stanje i bebu odmah treba odvesti dečjem hirurgu. Bebi se ne daje mleko ni voda dok je ne pregleda hirurg. Bolje da je želudac prazan, ako je potrebna anestezija i operacija. Bebi samo mogu da se izdignu kukovi i na stomak stavi hladna obloga. Nekada je to dovoljno da crevo samo sklizne natrag. Ređe komplikacije su zapaljenje i srašćenje kile. 

Lečenje kile 

Kada roditelji primete izbočenje na bilo kom delu trbuha deteta, moraju ga odmah odvesti hirurgu. Ako je beba mirna, bruh se pojavio i vratio, ne mora se smesta ići. Prva pojava bruha obično nije urgentno stanje, ali treba prepustiti lekaru da dijagnostijuje kilu i odredi plan lečenja. 

Lečenje pupčane kile predstavlja niz periodičnih pregleda. Bruh se prati, jer većina njih zaraste do druge godine života. Nekada se to desi tek sa pet- šest godina, ali pupčana kila retko kad pravi probleme i operacija može da se odlaže. Operiše se tek ako se ne smanjuje ili se eventualno uklješti. Ranije se smatralo da pupak brže zaraste ako se stavi flaster. Međutim, pokazalo se da to nema uticaja, već se roditelji samo muče sa flasterima, koji ostavljaju osetljiva mesta na koži. 

Preponska kila ne nestaje sama od sebe, ne miruje i povećava se. Leči se isključivo hiruški. Operacija se najčešće vrši ubrzo po postavljanju dijagnoze. Planira se za vreme kada je dete zdravo, dobro napreduje, nema jake grčeve i teže je od pet kilograma. Operacija se može odložiti do šest-sedam meseci starosti bebe, ali ne treba mnogo čekati, jer se time rizikuje uklječtenje. Dva-tri meseca nakon opoeracije dete može nesmetano da se baviti sportom. On je čak i poželjan, jer obezbeđuje jake trbušne mišiće, koji tokom života štite od pojave bruha.