Alergijske bolesti kod dece

Alergijske bolesti su sve češća pojava u dečijem uzrastu. Alergija (reakcija preosjetljivosti) je pojava da imunološki sistem krivo reaguje na određene stvari iz okoline koje nazivamo alergeni.

Ove bolesti se javljaju kod dece koja imaju urođenu sklonost ka alergijskom tipu reagovanja. U porodici te dece ima obolelih od alergijskih bolesti. U suštini radi se o posebnoj vrsti zapaljenskog odgovora imuniteta koji se manifestacije na različitim tkivima i organima. Alergijske promene se najčešće javaju na koži, u disajnim putevima ili organima za varenje. Na kom organu će se pojaviti alergijska reakcija zavisi od vrste izazivača alergije (alergena) i puta kojim se unosi u organizmu. 

Alergijska reakcija može da bude izazvana različitim alergenima i njihov broj je u porastu. Deca mogu biti alergična na praktično sve vrste stranih supstanci i čestica: grinje, polen, zagađen vazduh, dim, prašinu, ubod insekta, hranu, lekove, deterdžente, kozmetiku i još mnogo supstanci sa kojima dolaze u dodir. 

Alergijske manifestacije na koži 

Alergijske reakcije na koži su najčešće izazvane ujedom insekta, koji obično izaziva na mestu uboda otok, crvenilo i svrab. Samo mesto uboda je jasno vidljivo. Ovaj vid rekcije se može videti posle uboda komaraca, paukova i sl. i uglavnom je bezazlen, što ne mora da važi za ubod pčele i ose. Alergijska reakcija na ujed pčele i ose može biti vrlo burna i ne samo lokalna (otok, crvenilo, svrab), već se može javiti i najteži oblik alergije – anafilaktička reakcija. Ona se na sreću javlja kod malog broja dece koja imaju posebnu urođenu sklonost. Najznačajniji znaci ove teške alergijske reakacije su pojava otoka očnih kapaka, gornje i donje usne, otežano disanje, što se naziva Quinkeovim edemom i može dovesti do ugušenja zbog otoka larinksa. U ovim situacijama neophodna je hitna lekarska intervencija. Međutim, u blažim oblicima reakcije na ubod insekta nije potrebno primenjivati nikakve specifične lekove jer se ove promene spontano povlače u okviru nekoliko dana, osim ako zbog češanja ne dođe do sekundarne infekcije. 

Na koži mogu da se jave alergijske manifestacije nastale direktnim kontaktom sa nekom supstancom. Najčešće se ispoljava kao crvenilo koje se izdiže iznad nivoa kože i izaziva osećaj svraba i peckanja. Alergijsku senzibilizaciju mogu da izazovu različita sredstva za higijenu, kozmetička sredstva, odeća... 

Kod odojčadi i male dece se na koži često javljaju alergijske reakcije izazvane unetom hranom (nutritivni alergeni), dok su kod veće dece znatno ređe. Najčešće su to ekcematozne promene po koži koje se manifestuju kao suva, crvena koža, koja postaje zategnuta i svrbi. Promene na koži, pojedinačne ili slivene, se najčešće viđaju na obrazima, ali se mogu proširiti i po celom telu. Ovu alergijsku reakciju mogu izazvati različiti sastojci hrane, ali su najčešći krivci proteini kravljeg mleka. Jagodičasto voće, jaja, riba i druge namirnice ukoliko se deci daju pre prve godine života mogu dovesti do vrlo burnih alergijskih manifestacija po koži. Često ne može da se utvrdi koji sastojak hrane pokreće alergijsku reakciju (idiopatske alergijske reakcije). 

Alergijske manifestacije na organima za varenje 

Kod dece do godinu dana sluzokoža organa za varenje je propusnija zbog nezrelosti, pa različite namirnice mogu dovesti do alergijskih manifestacija, koje se ispoljavaju prolivastim stolicama obično izmenjenog izgleda i sadržaja. Ukoliko ovakav poremećaj dovoljno dugo traje može dovesti do značajnih poremećaja u varenju i resorpciji hrane, što ima za posledicu anemiju i zaostajanje u težini. 

Alergijske manifestacije na disajnim organima 

Alergijski rinitis je najčešća bolest disajnih organa. Sluzokoža nosa dolazi u dodir sa velikim brojem alergena (inhalacioni alergeni) i služi kao filter za njih. Kod predisponirane dece oni izazivaju alergijsku reakciju. Detetu je zapučen nos, kija, nekada i desetak puta za redom, curi mu bistar sekret iz nosa, svrbi ga nos, a nekada i oči. Kod te dece su u krvi povišene vrednosti imunoglobilina E (IgE), pa se zbog toga bolest drugačije zove atopijski rinitis. Ovaj oblik alergijske reakcije može imati sezonski karakter što znači da se pojavljuje samo u periodu cvetanja nekih vrsta trava i drveća (obično u proleće i jesen). Kod neke dece sa rinitisom i astmom, a nekada i samostalno javlja se crvenilo i suzenje očiju – konjuktivitis.  

Astma je hronična zapaljenska bolest, koja se ispoljava ponavljanim napadima sviranja u grudima (vizing), otežanog disanja i kašlja. Zapušenje (opstrukcija) disajnih puteva prolazi spontano ili nakon primene lekova . Astmatični napad najčešće izezivaju inhalacioni alergeni kao što su grinje (najčešće), polen trava, drveća i cveća, kućna prašina, zatim duvan, a ređe alergeni iz hrane (riba, jaja, orasi i rakovi). Alergijska reakcija dovodi do zapaljenja, koje dovodi do povećanja, inače prisutne, osetljivosti na delovanje različitih stimulansa, tako da astmatični napad mogu da pokrenu i hladnoća, parfemi, sveže boje, duvanski dim, kozmetička sredstva, spray-aerosoli (lakovi za kosu, dezodoransi, osveživači vazduha i slično ), benzinske pare, izduvni gasovi, respiratorne infekcije, pre svega virusne, promena vremena, hrana, aditivi, emocionalni i drugi faktori. Kada se lekovima smanji zapaljenje i osetljivost sluzokože disajnih puteva, ove nokse na koje dete inače nije alergično, neće izazvati gušenje. 

Najčešće je alergijska reakcija disajnih puteva izazvana grinjem. Grinje (Dermatophagoides pteronisimus) su sitni insekti, praktično nevidljivi golim okom u čijem izmetu se nalazi supstanca koja ima izrazito alergijsko delovanje. Ovaj se insekt nalazi praktično u svim stanovima, a najčešći je alergen kućne prašine. Najčešće se može naći u plišanim igračkama, zavesama, tepisima, prekrivačima, meblu nameštaja. Insekt se može uništiti jedino vrelom parom tako da se u slučaju prisustva ove alergije u dece preporučuje odstranjenje svog nameštaja i pokućanstva u kome ovaj insekt može boraviti i opremanje sobe glatkim površinama koje se često mogu brisati vlažnim postupkom. Prisustvo vlage, buđi i duvanskog dima često može biti uzrok razvoja alergijskih manifestacija disajnih puteva.