Febrilne konvulzije

Povišena temperatura kod male dece može biti bezazlena pojava, znak neke akutne bolesti ili može dovesti do dramatičnih dešavanja - febrilnih konvulzija. Ti nevoljni grčevi tela svojim izgledom i svojim trajanjem izazivaju strah, paniku i očaj roditelja - osećaj da zauvek gube svoje malo željeno dete.

Uzrok febrilnih konvulzija

Uzrok febrilnih konvulzija se još uvek nezna. Genetski faktori imaju značajnu ulogu. Nasleđuje se, najverovatnije, autozomno dominantno ili poligensko.

Klinička slika

Febrilne konvulzije se najčešće javljaju za vreme iznenadnog i brzog porasta telesne temperature, obično iznad 38,5 – 39,5°C. Manifestuju se različito. Najčešće je to podrhtavanje i grčenje celog tela (toničko-kloničke kontrakcije skeletne muskulature) ili samo kao grčenje (tonične) ili samo podrhtavanje (kloničke). Mogu da se ispolje kao iznenadna mlitavost deteta (atonične), napad trnjenja i bola (senzorni napad), zatim kao napad lučenja pljuvačke, povraćanja i preznojavanja (vegetativni napad) ili čak u obliku apsansa (mali napad). Febrilne konvulzije mogu da budu tipične i atipične.

Atipične ili komplikovane konvulzije se javljaju pre šestog meseca i posle pete godine života, kod niže temperature ( ispod 38°C), traju duže od 15 minuta, nakon njih se javlja Toddova paraliza. One se ponavljaju više puta u toku te febrilnosti, a javljaju se i kasnije. Dete ima neurološke i razvojne poremećaje. U familiji ima obolelih od epilepsije.

Tipične ili jednostavne konvulzija, znatno češće, su kratkog trajanja i generalizovane – tzv. veliki napad Mogu biti tonično-klonične 85%, klonične 10% i atonične 5%. Klinički oporavak je brz i potpun. Neurološki nalaz nakom konvulzija je normalan. Ove se konvulzije javljaju u uzrastu od 6 meseci do 4. godine. Javljaju se uz visoku temperaturu >38° C, jedan do dva puta u životu. One izgledaju kao veliki napad, koji traje par minuta, najduže do 20 min. Obično u familiji nema obolelih od epilepsije.

Febrilne konvulzije su dramatične za roditelje. Najčešće se ispoljavaju kao tzv. generalizovani ili veliki napad u kojme dete okrene i ukoči očne jabučice u jednu stranu, izgubi svest i trza ručicama i nožicama, najčešće uz krkljanje i plavilo oko usana. U takvim napadima česte su duže pauze u kojima dete ne diše (tzv. apnoje) pa uplašeni roditelji pomisle da dete umire.

Ređe se febrilne konvulzije ispoljavaju kao tzv. žarišni ili parcijalni napadi (mali napad) u kojima se trzanje javlja na ekstremitetima samo jedne strane tela ili samo na pojedinim ekstremitetima. Posle takvih ataka ponekad se javljaju i prolazne paralize ekstremiteta (tzv. Toddova paraliza). Mali napad može da se ispolji i kao apsans, koji karakteriše nagli i kratkotrajni poremećaj svijesti bez pada, već je dete kratkotrajno odsutno i zagledano u neki predmet, prestaje da diše i govori i glava mu klone.
Febrilne konvulzije se ponavljaju u 30-40% dece.

Šta treba učiniti kada se jave konvulzije?

Osnovno je pokušati savladati strah i paniku i pomoći detetu. Dete na krevetiću razmotati i zapamtiti kako izgledaju i koliko traju grčevi. Pažljiv opis grčeva će pomoći lekaru. Dečiju glavicu okrenuti na stranu da pljuvačka nesmetano otiče iz usta i da se spreči njeno slivanje u disajne kanale i zapadanje jezika - sprečiti mogućnost gušenja. Dodirom dečijeg tela primetićemo da je dete vruće - staviti antipiretski čepić. Pozvati hitnu pomoć ili umotano dete odneti u zdravstvenu ustanovu. Nikada ne drmati dete, ništa mu ne stavljati u usta i ne polivati ga vodom. Za dalje suzbijanje konvulzija i zaštitu detetovog mozga od tih strašnih događanja treba slušati lekara i imati u kući propisanu terapiju.

Dijagnoza

Za postavljanje dijagnoze je osim anamneze, je potreban detaljan neurološki pregled, laboratorijske analize, lumbalna punkcija, ako se sumnja na infekciju centralnog nervnog sistema i EEG.

Lečenje

Dete u napadu treba položiti na bok ili pažljivo na trbuh da ne dođe do zapadanja jezika. Nije potrebno da se detetu silom otvaraju usta, što roditelji obično rade iz straha da se ne uguši. Od lekova se najčešće koristi Diazepam. Ako se da intravenski, polako 0,2 mg/kg, deluje gotovo trenutno. Često se u toku napada ne može dati venski i u tom slučaju se daje u vidu klizme, kada prekida napad za deset minuta. Može se dati i fenobarbiton intramuskularno. Zatim se preduzimaju mere za snižavanje temperature, nadoknađuje se tečnost i leči osnovna bolest, koja je izazvala febrilno stanje.

Preventiva

U času pojave temperature kod deteta koje je u anamnezi imalo jedan ili više napada jednostavnih febrilnih konvulzija: roditelji daju mikroklizmu diazepama rektalno. Važno je naglasiti da diazepam nije zamena za lekove za snižavanje temperature (antipiretici) tako da uz primenu klizme treba preduzeti i sve poznate antipiretske mere uz često merenje telesne temperature.

Hronična kontinuirana profilaksa provodi se svaki dan kod deteta sa složenim febrilnim konvulzijama. Svakodnevno se daje fenobarbiton (ili valproat) do četvrte-pete godine života uz periodične neuropedijatrijske kliničke i elektroencefalografske preglede.

Prognoza

Prognoza jednostavnih konvulzija je dobra. Samo kod malog broja dece (do 5%) sa složenim febrilnim konvulzijama javlja se kasnije epilepsija.