Deformiteti kičme - kriva kičma

Deformiteti kičme nastaju tokom rasta i razvoja dece i najčešće su posledica nepravilnog držanja tela.

Skolioza 

Skolioza je najčešći deformitet. Kod njega je kičmeni stub savijen u stranu, a kičmeni pršljenovi rotirani u odnosu na središnju liniju, najčešće u grudnom, a nekada i u lumbalnom delu kičme. 

Nekada deca imaju samo skoliotično držanje tela (funkcionalna skolioza). Ona mogu voljno da isprave kičmu, jer nema fiksnih promena. Takođe se krivina gubi kada se saviju ili legnu, a rendgenfrafski se vidi da nema rebarne grbe i rotacije pršljenova. Stanje se ne pogoršava i može da se ispravi vežbama.

Veći je problem kada deca ne mogu voljno da isprave kičmu (strukturna skolioza). Iskrivljrnost kičme se održava u svim položajima. Krivljenje je uvek praćeno rotacijom i trajnim promenama pršljenova i kičme u celini. Grudni koš je deformisan i u teškim slučajevima je zbog toga ugrožen rad srca i pluća. Deca se obično javljaju lekaru iz estetskih razloga, a retko se žale na bolove i zamaranje. 

Skolioza može da nastane u različitom uzrastu, ali je najčešća od desete godine do završetka rasta (adolescentna skolioza). Iskrivljenost kičme je najčešće u grudnom delu, pri čemu je ona obično izbočena u desno. Stanje se pogoršava tokom rasta. Ako se rano postavi dijagnoza i započne lečenje, stanje se obično može popraviti vežbama. Kod umereno teških deformiteta koriste se mideri, a u najtežim slučajevima lečenje je hirurško. 

Znatno ređe skolioza nastaje u uzrastu od četvrte do devete godine života (juvenilna skolioza). Deformitet obično nastaje u grudnom delu kičme, stanje se pogoršava i mora da se leči. Deformitet koji nastaje od rođenja do treće godine se u 90% slučajeva povlači i bez lečenja (infantilna skolioza). 

U retkim slučajevima skolioza je urođena i nastaje kao posledica poremećaja u razvoju pršljenova. U tom slučaju se deformitet sporo, ali neumirtno pogoršava. Vežbe poboljšavaju loše držanje i održavaju pokretljivost kičme, ali ne mogu da spreče nastanak skolioze. Izvesna korist se postiže Milwauke miderom, ali je ipak neophodno hirurško lečenje. 

Nekada je skolioza posledica oštećenja motornog neurona (neuropatska skolioza), javlja se rano, napreduje nezavisno od rasta deteta i leči se isključivo hirurški. Hirurško lečenje je neophodno i kada je skolioza posledica poremećaja mišića (hipotonija, atonija i atrogripoza). 

Kifoza 

Kod kifoze kičmeni stub je savijen tako da su leđa lučno zaobljena tzv. «okrugla leđa» ili oštrouglo savijena, nastala stapanjem 1 – 2 pršljena. Kifoze mogu biti položajne i strukturne. 

Položajna kifoza se može javiti u svakom životnom dobu i povezane su sa lošim držanjem tela (nepodesne stolice i klupe, pogrbljenost pri sedenju, čitanju ili radu). One mogu voljno da se isprave i nestaju pri ležanju na trbuhu. 

Strukturne kifoze kod dece se mogu razviti na bazi rahitisaili usled slabosti mišića leđa, zbog brzog rasta ili preležane iznurujuće bolesti. Kod adolescenata su okrugla leđa posledica osteohondroze. Oštrougla kifoza je posledica tuberkuloznog spondilitisa ili preloma pršljenova.

Kod kifoze glava se naginje napred, ramena se pomeraju napred i nadole, lopatice uzdižu kao krila, dok se trbuh ispupčava put napred. U početku je kifoza mobilna, a kasnije fiksirana. Položajna kifoza je bezbolna, a strukturna može biti bolna. 

Najvažniji deo lečenja je u stvari profilaksa, sprečavanje deformiteta. Kod mobilnih kifoza treba ojačati mišiće i popraviti držanje tela vežbama mišića trupa, vežbama disanja, tvrdim i ravnim ležajem, podesnom stolicom, masažom i igrama koje deluju protiv kifoze (balet). Kasnije mogu biti potrebni aparati za istezanje (ekstenzija). U krajnjem stadijumu, kada postoje promene na kostima i zglobovima zbog kojih se ne može sprečiti ukočenost preostaje samo nošenje podupirača, da bi se sprečilo pogoršanje deformiteta.