Celijačna bolest - celijakija

Celijačna bolest je oboljenje tankog creva koje se bazira na trajnoj intoleranciji glutena pšenice, raži, ječma i ovsa.

Uzrok

Ima dosta dokaza koji ukazuju da celijačna bolest spada u grupu multifaktorijelnih oboljenja. Postoji nasledna sklonost ka nepodnošenju glutena. Javlja se u 5 – 10% srodnika prvog reda i postoji visoka udruženost sa HLA-B8 i drugim antigenima. U 75% slučajeva poremećena je resorpcija masti, a u 5 – 10% postoji intolerancija laktoze.

Predpostavlja se da je oštećenje sluzokože tankog creva posledica imunoloških reakcija u kojima ključnu ulogu igra T-celularni imuni odgovor. Imunološku reakciju pokreće glijadin tj. frakcija belančevine pšenice, raži, ječma i ovsa. Od četiri različite vrste, alfa-glijadin ima najveći neželjeni efekat.

Oštećenje sluzokože tankog creva je najizraženije u njegovom početnom delu (izraženo skraćenje resica, hiperplazija kripti, limfo – plazmocitna infiltracija strome i degeneracija epitela sa povećanim brojem limfocita).

Klinička slika

Klinička slika zavisi od uzrasta deteta i količine unošenog glutena. Simptomi se javljaju izmežu 9 i 36 meseci života, u 50% do osamnaest meseci. Oštećenje sluzokože tankog creva se najčešće javlja 3 do 6 meseci od početka unosa glutena, ali može i nakon dve godine.

Bolest započinje postepeno sa hroničnim prolivom, svetlim i obimnim stolicama, gubitkom apetita (anoreksija), apatijom i razdražljvošću teteta. Dete je zbog gubitka hranljivih materija slabo uhranjeno, ali normalne visine. Kasnije, pored smanjenja masnih naslaga, smanjuje se masa mišića, trbuh se uvećava, a u najtežim slučajevima nastaju otoci. Gube se koštano tkivo i minerali, ali je klasični tahit redak. Kod manje dece bolest je teška i brzo napreduje. Kod dece posle treće godine početak bolesti je često neprimetan. Povremeno se javlja proliv ili zatvor. Česta je malokrvnost. Javlja se zastoj u rastu i razvoju deteta i promena u njegovoj ličnosti.

Dijagnoza

Određivanje antiglijadinskih i antiretikulinskih antitela ima značaj za dijagnozu bolesti. Međutim, ona se nesme postaviti bez biopsije sluzokože tankog creva. Prva biopsija se radi u vreme postavljanja dijagnoze, druga nakon dve do četiri godine dijete bez glutena, a treća tokom normalne ishrane, pri čemu se unosi najmanje 15g glutena dnevno. Ako kasnije dođe do pogoršanja stanja biopsija se ponavlja, a ako nema simptoma ona se radi posle dve godine normalne ishrane.

D- xylosa test, koji meri funkcionalnu površinu tankog creva, je patiloški samo u najtežim slučajevima. Među pokazateljima poremećaja resorpcije hranljivih materija dominiraju nedostatak gvožđa, folne kiseline, faktora koagulacije zavisnih od vitamina K i belančevina krvi.

Terapija

Celijačna bolest zahteva doživotnu dijetu bez glutena. Ako postoji i intolerancija laktoze isključuje se i mlečni šećer. U najtežim oblicima bolesti primenjuje se parenteralna ishrana.

Nedozvoljena hrana: pšenica, raž, ječam, ovas i sve njihove prerađevine i proizvodi koji sadrže ove žitarice, makar samo i u tragovima: peciva, kolači, kupovni kukuruzni hleb (kukuruzno brašno sadrži malo dijetetskih vlakana i malo belančevina, pa se zato često meša sa pšeničnim i raženim brašnom), industrijske supe, umaci, prelivi, kečap, instant pire, suve smokve (beli prah na njima često je brašno), alkoholna pića dobijena destilacijom od "zabranjenih" žitarica (viski, votka, džin i pivo). Neke vrste jogurta i voćnih sokova sadrže male količine brašna radi zgušnjavanja, a obično ga sadrže i suhomesnati proizvodi (kobasica, salama, pašteta), kao i kvasac.

Neophodno je pri kupovini namirnice pažljivo pročitati deklaraciju (poreklo i sastav), jer se gluten često koristi kao podloga aromama, bojama i drugim dodacima u industrijskim proizvodima (salama, pašteta, šunka, slatkiši), a i većina proizvođača lekova u proizvodnji tableta i kapsula koristi skrob (kukuruzni, pšenični).

Dozvoljena hrana: hleb i pecivo od bezglutenskog brašna, žitarice (kukuruz, proso, heljda, zob), sve vrste voća i povrća, pečurke, kravlji, kozji i ovčiji sir ukoliko su pripremljeni od prirodnog sirišta, čaj, kafa, šećer, kakao, med, džem, "čista"čokolada, meso, riba, jaja, začini (so, paprika, mirođija, jabukovo sirće, biber), pirinčano i krompirovo brašno, biljna ulja, margarin, maslac.

Uz dijetu celijačna bolest ima dobru prognozu. Međutim, ima radova koji ukazuju da se kod obolelih u odraslom dobu češće javljaju maligni limfomi.