Funkcionalna dispepsija - Otežano varenje hrane

Bol u čašici, muka, gađenje, nadimanje, neuredna stolica i ostale tegobe od strane organa za varenje ne moraju uvek da budu posledica organske bolesti. Dešava se da neredovna i nepravilna ishrana, lekovi, prolazne infekcije i stres dovedu do poremećaja rada želuca i creva. Tegobe su posledica funkcionalnog poremećaja, označenog kao otežano varenje hrane. Kod njega nema zapaljenja, tumora ili čira. Reč je o funkcionalnoj dispepsiji.

Tegobe

Tegobe mogu biti različite, ali najčešće formiraju dve grupe simptoma. Kod jedne grupe bolesnika glavni simptom je bol ili nelagodnost u čašici, koji može biti praćen nadimanjem stomaka, gorušicom, kiselinom, mučninom, podrigivanjem, osećajem rane sitosti i težine u predelu želuca. 

Kod druge grupe uglavnom dominira poremećaj rada creva. Stolica je neuredna. Najčešće je jedno vreme učestalija, nekad prolivasta, a zatim sledi zatvor. Kod nekih osoba dominira proliv ili ređa stolica, dok kod drugih dominira zatvor. I u ovoj grupi  bolesnika je česta gorušica, a može se javiti i pečenje iza grudne kosti. 

Dijagnoza 

Kod funkcionalne dispepsije je neophodan detaljni pregled organa za varenje da bi se isključile organske bolesti. Kada se utvrdi da one ne postoje, pravilnom ishranom i lekovima tegobe mogu znatno da se ublaže. Nekada bolesnicima to nije lako, jer treba da promene svoj stil života. 

Lečenje i preventiva 

Preventiva i početno lečenje su isti. Neophodno je da se jede češće, pri čemu obroci treba da budu manji. Najbolje je da se hrana raspodeli u tri glavna obroka i dve užine. Nakon obroka ne treba odmah leći. Najbolje je da se malo prošeta. Ako se posle obroka ipak odmara, onda je najbolje zavaliti se u fotelju. Najmanje dva sata posle večere ne treba ići na spavanje. Kod funkcionalne dispepsije ne postoje stroge zabrane u vezi ishrane. Princip je da bolesnik izbegava hranu za koju primeti da mu smeta. Tegobe obočno pojačavaju nesteroidni antireumatici (Brufen, diklofen…). 

Ako je gorušica dosta izražena pomoći će spavanje sa malo uzdignutim uzglavljem, tako da grudi budu malo iznad stomaka. Gorušica je jače izražena ako se leži na desnom boku, pa i to treba izbegavati. Osobe kod kojih dominira gorušica treba da smanje unos masne hrane. Gorušicu pojačava kafa, alkohol, čokolada, sirovi crni luk, agrumi, pušenje i stres. 

Ako je stolica prolivasta treba unositi više tečnosti, najbolje guste supe i čorbe sa šargarepom i krompirom. Stanje obično pogoršavaju gazirana pića i sokovi sa dosta šećera, žitarice sa puno vlakana, a kod mnogih i slatko mleko, dok jogurt deluje povoljno. Kod mnogih proliv pojačavaju veštački zaslađivači i kafa. 

Osobe kod kojih dominira zatvor treba da jedu više hrane bogate vlaknima, uključujući voće, povrće i mekinje (najbolje pšenične i pirinčane) i unose više tečnosti. Time se izbegavaju farmaceutski laksativi, koji mogu “razlenjiti creva”. Nekada je potrebno izbegavati hranu koja nadima (pasulj, karfiol, prokelj, grašak i boranija) ili još bolje pripremati ih sa dodatkom belog luka i đumbira. 

Od lekova se obično prepisuju inhibitori protonske pumpe (omeprol, pantoprazol, esomeprazol i dr.) i H-2 antagonisti (ranitidin, famotidin, cimetidin). Oni smanjuju lučenje hlorovodonične kiseline želuca, čime ublažavaju gorušicu. Mogu se dati i lekovi prokinetici, koji ubrzavaju rad creva (metoklopramid, cisaprid ili domperidon). Nekada povoljno deluju blagi sedativi.