Hronični ulcerozni kolitis - Colitis chronica ulcerosa

Hronični ulcerozni kolitis (Colitis chronica ulcerosa) je difuzno, nespecifično zapaljenje sluzokože debelog creva, nepoznatog uzroka, pri čemu je primećeno da veliku ulogu u nastanku igra nasleđe.

Klinička slika 

Bolest može početi u svakom životnom dobu, ali se najčešće prvi napad dogodi u ranoj mladosti. Početak je obično postepen i ide sa izbacivanjem male količine svetlocrvene krvi, obično posle defekacije. Karakteristična su tri simptoma: 

  • Crevni grčevi i tenezmi
  • Učestale krvavo - sluzave stolice
  • Povišena temperatura 

Retko bolest počinje naglo, sa prolivom i izbacivanjem velike količine krvi. Ako je zapaljenje lokalizovano samo u završnom delu debelog creva, onda je vodeći simptom anemija (malokrvnost). 

Ako su oštećenja rasuta po celom kolonu (debelom crevu), tada se javlja povišena temperatura, gubitak težine, mišićna slabost i anemija. U najtežim oblicima bolesti, proliv je gotovo stalan (20 - 30 stolica dnevno). Stolice su tečno - kašaste sa dosta krvi, sluzi i gnoja. 

Dijagnoza 

Za postavljanje dijagnoze koristi se rektoskopski pregled, pri kome se vide na sluzokoži ulceracije i pseudopolipoza. Radi se pregled stolice na parazite, gljivice i bakterije. Na taj način može da se isključi bacilarna, amebna dizenterija i crevni paraziti. Ulceracije stvaraju uslove za razvoj infekcije, pa se radi koprokultura sa antibiogramom. Vrši se i pregled stolice na okultno i manifestno krvarenje. 

Pregledom krvi se nalazi da je sedimentacija ubrzana u periodu egzacerbacije bolesti. Postoji obično anemija (normohromna ili hipohromna), povišeni su leukociti. U najtežim slučajevima dosta su sniženi proteini i kalijum, a povećani gamaglobulini. 

Komplikacije se javljaju u težim oblicima ulceroznog kolitisa. To su krvarenje, perforacija (pucanje) i karcinom. 

Tok bolesti može da bude različit. Retko može da počne naglo sa teškim simptomima i smrtnim ishodom ili da se ispolji samo jednim napadom, koji se više nikad ne ponovi. Najčešće bolest ima hroničan recidivišući tok. Između perioda pogoršanja bolesti, postoje kraći ili duži periodi kada je bolest u remisiji. U poslednje vreme uz primenu savremene terapije, prognoza je dobra. 

Lečenje 

Koriste se antiinflamatorni lekovi (kortikosteroidi, aminosalicilati i imunosupresivi). Kortikosteroidi su efikasni u lečenju akutne faze. Dugotrajno se ne koriste zbog neželjenih dejstava. Steroidni lekovi koji deluju pretežno lokalno su u razvoju. Aminosalicilati su efikasni u lečenju blažih oblika ulceroznog kolitisa, kao i lokalnom lečenju distalnog kolitisa. Primenjuju se i kao terapija održavanja zato što smanjuju recidiviranje ulceroznog kolitisa. Ne preporučuje se primena aminosalicilata uz kortikosteroide, u akutnoj fazi, jer nema dokaza da smanjuju recidive. 

Imunosupresivni lekovi, azotioprin i 6-merkaptropin, imaju osnovnu primenu u hronično aktivnoj bolesti kao i u održavanju remisije.

Korisni clanci:

Ulcerozni kolitis - ishrana kao deo lecenja

Ulcerozni kolitis i hrana

Zapaljenje debelog cereva, ulcerozni kolitis i trudnoca