Čir na dvanaestopalačnom crevu - Ulkus duodeni

Čir na dvanaestopalačnom crevu (Ulkus duodeni) je benigna ulceracija sluzokože, koja prodire u njen mišićni sloj, a nekada i dublje. Nastaje dejstvom želudačnog soka.

Ulkus duodeni je bolest savremenog doba. Najčešće se javlja u srednjim godinama, ali je ima i kod dece. Više oboljevaju muškarci, a u poslednje vreme bolest je u porastu kod žena. U poslednje vreme se čir na dvanaestopalačnom crevu i želucu zajednički nazivaju peptična ulkusna bolest.

Zašto nastaje?

Čir nije lokalno oboljenje sluzokože dvanaestopalačnog creva (duodenuma ), već projekcija opšteg poremećaja. Nastaje oštećenjem sluzokože, dejstvom želudačnog soka, čija je kiselost povećana.Ulkus nastaje kada acidopeptično dejstvo savlada odbrambene mehanizme sluzokože. U pojavi ulkusa veliki uticaj ima nasledni faktor pa se ova bolest u pojedinim porodicama češće javlja.

Dejstvo emotivnih, odnosno psihičkih faktora je veoma bitno, pa se ulkus obično javlja kod bojažljivih,ambicioznih i hiperaktivnih osoba. Kod osoba čiji je život pun konflikata ili pred kojima stoje veliti zadaci, ulkus je čest. Javlja se i kod velikih psihoza, kakva je npr. shizofrenija. Na nastanak ulkusa deluju i mnogi spoljašnji faktori kao lekovi (salicilati, kortikosteroidi, nesteroidni antireumatici), alcohol, kafa, nikotin, razni začini…Među velike stresove, koji mogu da dovedu do ulkusa treba pomenuti povrede, infarkt, teške infekcije, zračenje…Kod ulkusa je u preko 90% slučajeva prisutan Helicobacter Pylori(HP), pa se zaključuje da i on ima ulogu u nastanku bolesti. Ulkus nastaje udruženim dejstvom pobrojanih činioca.

Koje su tegobe?

Glavni simptom ulkusne bolesti je bol. Ima karakter grčeva, paljenja, griže, bušenja, javlja se na prazan želudac, a popušta posle unošenja hrane. Javlja se 4 - 5 sati posle jela, a tipični su i noćni bolovi. Bol prate podrigivanje, gorušica, osećaj mučnine, a nekad i povraćanje. Povraćani sadržaj je jako kiseo, pa neki bolesnici kažu da im od toga trnu zubi. U toku kriza bolova pada nivo šećera u krvi, pa bolesnici imaju više osećaj gladi, nego bola. Periodičnost bolova je tipična za ulkus. Bolovi traju više dana ili nedelja, a zatim se bolesnik oseća kao zdrav i može sve da jede.

Bol se oseća u čašići ili oko pupka, po sredini ili više desno. Ako je ulkus veliki bol može da se oseća čak pod desnim rebarnim lukom. Ako čir probija u pancreas, bol zrači u leđa.

Komplikacije

  • Krvarenje je najčešća komplikacija. Manifestuje se povraćanjem sadržaja, koji liči na kafu(hematemeza) ili crnom stolicom, kao katran (melena). Kod mlađih krvarenje spontano prestaje. Opasno je kod starijih ljiudi. Ako se izgubi 1 - 2 litra krvi, nastaje cirkulatorni kolaps i može da usledi smrt.
  • Penertacija ili probijanje ulkusa u okolne organe(pankreas i jetru) dovodi do jakih bolova. Kod penetracije u pankreas bol se žiri ka kičmi.Ako je penetracija u jetru, bol je pod desnim rebarnim lukom.
  • Perforacija nastaje kad ulkus probije sve slojeve sluzokože i uspostavi se komunikacija sa slobodnom trbušnom dupljom. Perforacija tekta je stanje kada ulkus probija u priraslice duodenuma sa okolnim organima. Kod prave perforacije nastupa žestok bol u gornjem delu trbuha. Liči na probod nožem. Bolesnik upada u šok, zbunjen je i uplašen. Zatim se razvija akutni difuzni peritonitis. Mišići trbuha su tvrdi kao daska, povraća se, krvni pritisak pada, a temperature raste. Pod dejstvom toksina razvija se paraliza creva(ileus). Ispoljava se meteorizmom i povraćanjem fekalnog sadržaja. Bolesnik je za sve vreme svestan. Perforacija se leči hirurški.
  • Stenoza pilorusa je dalja komplikacija. Pri zarastanju ulkusa uvek nastaje ožiljak.To se više puta ponavlja pa najzad može da dođe do suženja. Povraćanja su tada česta. Bolesnik primećuje da povraća hranu koju je jeo predhodnih dana.

Dijagnoza

Dijagnoza se postavlja gastroskopijom.

Lečenje

Antagonisti H2 receptora su lekovi koji se najčešće primenjuju u lečenju ulkusne bolesti. Oni vrše inhibiciju histaminskih H2 receptora i tako smanjuju kiselu gastričnu sekreciju. Prvi lek iz ove grupe koji se primenjivao bio je Cimetidin. On je uspešno inhibisao sekreciju,ali se zbog brolnih neželjenih dejstava uglavnom koriste inhibitori novije generacije. Druga generacija lekova antagonista H2 receptora ubrzo je otkrivena i pripadala je generaciji Ranitidina. Ova vrsta lekova je šest puta jača u inhibiciji gastrične sekrecije od Cimetidina, ima bolje efekte u zaceljenju duodenalnog ulkusa i smanjuje pojavu recidiva ovog oboljenja. Od nedavno su u upotrebi još dve vrste antagonista receptora (Famotidin i Nizatidin). Famotidin je veoma jak antagonist H2 receptora, 8 - 10 puta jači od Ranitidina. Nizatidin pripada trećoj generaciji antagonista H2 receptora i u lečenju duodenalnog ulkusaje uveden je nedavno.

Antacidi (smanjuju kisolost želudačnog sadržaja) spadaju u grupu lekova za lečenje duodenalnog ulkusa. Najčešće se kao antacidi koriste preparati miksture aluminijum i magnezijum-hidroksida. U lečenju se koristi i iskorenjivanje Helicobactera pylori antibioticima.

Ishrana

Ranije se bolesnicima preporučivala stroga dijeta. Međutim, ne smeta svima ista hrana. Preporučuje se da se jede češće po malo. U fazi bolova treba da se izbegava onošto sam bolesnik primeti da mu smeta.