Poremećaj funkcije testisa

Testisi, muške polne žlezde imaju dve osnovne funkcije: luče glavni muški polni hormon testosteron (endokrina uloga) i produkuju spermatozoide (reproduktivna uloga).

Poremećaj funkcionisanja testisa (testisna disfunkcija) se obično ispoljava kao smanjena funkcija (hipofunkcija). Dok se kod odraslih poremećena funkcija testisa uglavnom ispoljava smanjenim lučenjem hormona, kod dece se mogu javiti tumori i urođena oboljnja praćena povećanom produkcijom testosterona. Kako će se ispoljiti disfunkcija testisa zavisi od toga da li se poremećaj javio pre ili posle puberteta. Ako se javi pre puberteta ispoljiće se slikom evnuhoizma. Razvije li se kod odraslog muškarca doći će do smanjenja sekundarnih seksualnih karakteristika (gubitak muškog izgleda). 

Poremećaj funkcije testisa može da ima uzrok u samim testisima. To se zove primarna testisna disfunkcija (primarni stečeni hipogonadizam). Ako je poremećaj na nivou hipofize reč je o sekundarnoj testisnoj disfunkciji. Kod tercijarne testisne disfunkcije poremećaj je na nivou hipotalamusa.

Stečena smanjena funkcija testisa 

Testisi su slabije razvijeni sto nije urođeno, već je nastalo tokom zivota, pri čemui je poremećaj u samim testisima (hipofiza i hipotalamus su u redu). U pitanju je primarno testisni stečeni hipogonadizam. Različito izgleda kad nastane pre i posle puberteta.

Ako se javi kod dečaka pre puberteta može biti posledica infekcije, koja je oštetila testise. Često je to zapaljenje testisa (bilateralni orhitis) u sklopu zaušaka (parotitis epidemica), nespušteni testisi (kriptorhizam) što nije lečen na vreme, teške povrede testisa, krvarenje, uvrtanje testisa (torzija testisa). 

Kod odraslih poremećaj funkcije testisa je najčešće posledica infekcije gonokokom ili bacilom tuberkuloze. Zatim može biti posledica primene citostatika ili zračenja.

Ako je smanjena funkcija testisa nastala pre puberteta osoba je obično visokog rasta, blede, fine tanke kože, bez bubuljica, kao u deteta. Obično je slabije uhranjena, a salo je raspoređeno kao kod žena - oko kukova, na trbuhu i zadnjici. Nemaja bradu, brkove, kosmatost na grudima i ispod pazuha, dok kosa može biti bujna. U genitalnom predelu kosmatost može biti odsutna ili je po ženskom tipu (u obliku trougla sa ravnom gornjom stranom). Mišići su im slabije razvijeni i bolesnici nisu sposobni za teži rad. Testisi su jako mali kao zrno graška ili pasulja, penis je nerazvijen. Glas je visok. Inteligencija nije smanjena.

Ako je poremećaj nastao nakon puberteta izgled ne mora biti izmenjen. Kod dužeg trajanja poremećaja dolazi do gubitka dlakavosti u genitalnom predelu i ispod pazuha, brade i brkova, porasta dojki, impotencije i steriliteta.

Dijagnoza se postavlja nalazom niske vrednosti testosterona u krvi, visoke vrednosti FSH i LH, sniženog broja spermatozoida (oligospermija) uz normalan kariogram. Dijagnozu potvrđuje horiogonadotropin test (stimulacijom ne dolazi do porasta testosterona). GnRH test dovodi do sekrecije FSH i LH. Punkcija testisa daje podatke o stanju tkiva.

U lečenju hipogonadizma (malih testisa), bez obzira na njegov uzrok, koristi se testosteron. On dovodi do razvoja polnih organa, rastu brada i brkovi, javlja se maljavost muškog tipa, glas postaje dublji, mišići jačaju, menja se psiha i pojacava libido. Da li će se proizvodja spermatozoida (spermatogeneza) poboljšati zavisi od stepena oštećenja testisa pre početka terapije. Ako je poremećaj nastao pre puberteta sterilitet je definitivan. Testosteron se koristi u obliku injekcija (češće) ili tableta. Kriptorhizam (nespušteni testisi), ginekomastija (uvećane mlečne žlezde) i oligospermija (mali broj spermatozoida) se ne leče testosteronom.

Sekundarni i tercijerni hipogonadizam

Smanjena funkcija testisa kao posledica promena na hipotalamusu i hipofizi, bilo da je stečena ili urođena, je retka bolest. Oštećenje hipotalamusa i hipofize može biti posledica infekcije, zapaljenja, tumora, degenerativnih promena, povrede, hiruške intervenije, zračenja i promena na krvnim sudovima.

Posledica oštećenja hipotalamusa može se ispoljiti kao kasni i prerani pubertet, hipotalamusni hipogonadizam i Kallmanov sindrom.

Prerani puberet je pubertet koji se javlja pre desete godine života. Nekada je uzrok nepoznat (idiopatski prevremeni pubertet). Taj pubetret i ako počinje ranije završava se normalnim polnim razvojem. Kod neurogenog oblika postoji oštećenje centralnog nervnog sistema i hipotalamusa. Pojačana je sekrecija GnRH.

Kasni pubertet se javlja posle šesnaete godine dečakovog života. Ređe je posledica oštećenja hipotalamusa i tada zahteva lečenje. Češće je to nasledni kasniji pubertet, pri čemu je polni razvoj normalan.

Kallmanov sindrom se ispoljava hojaznošću, slabo razvijenim polnim žlezdama (testisima i janicima - hipogonadizam) i slabo izraženim čulom mirisa (anosmija). Poremećaj je posledica promena na X hromozomu pa se ova bolest javlja i kod devojčica (naravno kod njih su slabo razvijeni jajnici). Oštećenja se javljaju na hipotalamusu i centru za miris.

Stečeni hipotalamusni hipogonadizam je posledica oštećenja hipotalamusa poznatim uzrokom, kao što je tumor, krvarenje, zračenje ili povreda.

Hipofiza može biti oštećena tumorom. Retko postoji smanjeno lučenje FSH i LH, još ređe samo jedan od ova dva hormona. Hipofizni poremećaj može da se ispolji i kao panhipopituitarizam. Ovaj poremećaj se javlja kod odraslih. Smanjuju se sekundarne seksualne karakteristike. Kod ovog sindroma osim nedostatka polnih hormona, postoji smanjenje i drugih hormona.

Lečenje poremećaja funkcije testisa

U lečenju poremećaja funkcije testisa tj. hipogonadizma (malih testisa), bez obzira na njegov uzrok, koristi se testosteron. On dovodi do razvoja polnih organa, rastu brada i brkovi, javlja se maljavost muškog tipa, glas postaje dublji, mišići jačaju, menja se psiha i pojačava libido. Da li će se proizvodja spermatozoida (spermatogeneza) poboljšati zavisi od stepena oštećenja testisa pre početka terapije. Ako je poremećaj nastao pre puberteta sterilitet je definitivan. Testosteron se koristi u obliku injekcija (češće) ili tableta. Kriptorhizam (nespušteni testisi), ginekomastija (uvećane mlečne žlezde) i oligospermija (mali broj spermatozoida) se ne leče testosteronom.

Ako je poznat uzrok poremećaja - leči se. Sprovodi se lečenje zračenjem ili operacijom, ako je u pitanju tumor. Nekada se sprovodi stimulacija rada testisa.