Benigna hipertrofija prostate - Adenom prostate

Pod hipertrofijom prostate mislimo na poseban oblik njenog uvećanja, koje se javlja u starijih ljudi i ima veze sa hormonskim poremećajima. To je benigno uvećenje prostate, koje nastaje uglavnom na račun žlezdanog tkiva, pa se zato naziva i adenom.Ovo je najčešće oboljenje u starijih muškaraca.

Nekada rastom srednjeg režnja, prostata štrči u bešiku i zatvara otvor mokraćne cevi. U drugom slučaju više se širi pozadi ka rektumu. Uretra je obuhvaćena uvećanom prostatom koja je potiskuje, savija i deformiše. Zbog toga nastaju tegobe sa mokrenjem. 

Uzrok 

Proces uvećanja počinje pre četrdesete godine, ali se to manifestuje posle šezdesete godine. Hipertrofija je izazvana hormonskim poremećajem, koji nasaje sa starenjem. Zapaljenja ne utiču na nastanak adenoma. Naprotiv, ljudi koji su imali gonoreju ili neko drugo zapaljenje prostate često imaju smanjenu prostatu. 

Tegobe

Uvećana prostata dugo ne daje nikakve simptome. Zatim se mogu javiti simptomi komplikacija, koje je prate, a da kasnije čovek opet bude bez tegoba. Mnogi ljudi umiru sa jako uvećanom prostatom, a da nisu imali znatnije tegobe. Drugi u starosti teže i češće mokre i ustaju noću i tako ostaje do kraja živpta. Tegobe nisu direktno vezane za veličinu prostate. Ima manjih prostata koje mogu da daju veće tetobe. Po intenzitetu tegoba i prisutnim komplikacijama razlikuje se tri stepena bolesti. 

Prvi stadijum: Osnovni simptomi su često mokrenje (polakizurija) i otežano i bolno mokrenje (dizurija). Bolesnik postepeno sve teže mokri, čeka na mlaz, koji je tanji i slabiji. Ustaje noću da mokri i uopšte češće mokri. U ovom stadijumu može doći do zapaljenja bešike ili do drugih komplikacija. Bolesnik može da ima povremeno pečenje i bol pri mokrenju. 

Drugi stadijum: Tegobe, polakizurija i dizurija su izraženije nego u prvom stadijumu. Uz to javlja se i reziduum (zaostajanje mokraće u bešici posle mokrenja). Bolesnik ima osećaj da se nije potpuno izmokrio. Reziduum iznosi 150-500ml. Javljaju se i simptomi latentne hronične infekcije i oštećenja bubrega: gubitak apetita, suv jezik, neprijatan osećaj u ustima, tako da se nekad misli na oboljenje organa za varenje. 

Treći stadijum: Bešika je rastegnuta (distenzija). Količina mokraće koja zaostaje u bešici je velika (skoro litar, a nekada čak i dva). Bolesnik ustaje noću  4 - 5 puta i veoma često mokri danju. Bešika je rastegnuta i mlitava i u njoj se stalno nalazi dosta mokraće. Zbog toga bolesnik više nema utisak da teško mokri. Razvija se bubrežna insuficijencija, pa bolesnik mokri veliku količinu blede mokraće (poliurija). Javlja se mršavljenje i lice dobija bledozemljanu boju. Laboratorijske analize pokazuju bubrežnu insuficijenciju. 

Komplikacije

Komplikacije su češće u kasnijim stadijumima. To su infekcija, akutna urosetsa, orhiepididimitis, akutna retencija (zastoj) mokraće, hematurija(krv u mokraći), kalkuloza(kamen u bešici ili bubregu) i maligna alteracija. Mogu da se jave pojedinačno ili kombinovano. 

Mokraća može dugo da bude bistra, ali kad jednom dođe do infekcije, ona uglavnom ne može da se suzbije. Nastaje spontano ili posle kateterizacije i cistoskopije. Zato se kod bolesnika sa bistrom mokraćom izbegava kateterizacija. 

Najopasnija komplikacija je akutna urosepsa. Manifestuje se visokom temperaturom, jezom i drhtavicom, ubrzanim pulsom i naglim propadanjem bolesnika. Ureja u krvi skače brzo i visoko. Javljaju se suv jezik i smanjenje lučenja mokraće  -  znaci dehidratacije. 

Orhiepididimitis se javlja posle kateterizacije i kod bolesnika koji nose stalni kateter. Nastaje naglo sa otokom, bolom i visokom temperaturom, koja se brzo smiruje pod antibioticima. 

Akutna retencija mokraće (zastoj) može da nastane u svim stadijumima bolesti. Najčešće nastaje posle dugog sedenja ili hodanja, pijanke ili akutne infekcije. Bolesnik ima jak nagon na mokrenje, ne mokri ili ide po koja kap, a iznad stidne kosti se javlja izbočenje. Kod mlađih bolesnika posle nekoliko kateterizacija nastaje spontano mokrenje, a kod ostalih se duže vrši kateterizacija, do 3 nedelje, u protivnom nastaje trajna retencija. 

Hematurija može da se javi rano u vidu nekoliko kapi krvi na kraju mokrenja. Nekada je krvarenje obilnije i može da dovede do zastoja mokraće ili zapaljenja. Nije retko da se formira kamen u bešici, ređe u bubrezima. Može da nastane i u početku bolesti, a ako se ne leči adekvatno ponavlja se. 

Maligna alteracija adenoma je retka, češća je pojava karcinoma na periferiji prostate, što nije posledica adenoma prostate. Tada homogena i meka prostata postaje mestimično čvrsta i čvornovata. 

Dijagnoza i terapija

Dijagnoza se postavlja na osnovu rektalnog pregleda i ultrazvuka. Ultrazvukom se pregledaju prostata, bešika i bubrezi. Po potrebi vrši se intravenska urografija(IVU). 

Lečenje je medikamentozno i hirurško. Medikamentozno lečenje je hormonsko. Ženski hormoni smanjuju prostatu, muški jačaju bolesnika tako da lakše mokri, ali ne smanjuju prostatu. Veoma su efikasni i pojedini prirodni preparati. Operativnim putem se vadi deo ili cela prostata. Kod retencije mokraće vrši se kateterizacija ili punkcija bešike (pražnjenje preko igle).