Pojačana dlakavost kod žena

Pojačana dlakavost je razlog da se mnoge žene osećaju manje privlačnim. Neke smatraju da je to samo estetski promlem, ali ne mali broj njih brine za svoje zdravlje.

Dlake mogu biti pojačane na mestima gde ih žene inače imaju ili se javljati na mestima tipičnim za mušku dlakavost. 

Hipertrihoza 

Hipertrihoza je pojačana dlakavost na svim mestima gde žene imaju dlake, uključujući leđa i ramena, samo u većoj meri no što je to uobičajeno. Ovaj tip pojačane dlakavosti je uglavnom nasledan, ali može biti posledica nekih bolesti, kao što su zapaljenje mozga (encefalitis), poremećaj kore velikog morga, multipla skleroza i anoreksija, kao i uzimanja nekih lekova.  

Hirzutizam 

Ako se pojačana dlakavost javlja na mestima tipičnim za muškarce naziva se hirzutizam. Ta "muška mesta" su: brada, brkovi, grudni koš, oko areola dojki, srednja linija trbuha, zadnjica i gornja trecina unutrašnje strane butina. Kod muškaraca se dlake na tim mestima normalno nalaze predstavljajući sekundarne seksualne karakteristike muškog pola.

Hirzutizam nastaje kao posledica prevelikog lučenja muških polnih hormona, androgena. Ako se javi u pubertetu i postmenopauzi smatra se normalnim (fiziološki hirzutizam). Ukoliko se pojavi u reproduktivnom periodu, između 20 i 40 godina neophodno je naći njegov uzrok. 

Ako je produkcija androgena izuzetno velika uz hirzutizam se mogu javiti tipično muške osobine: ćelavljenje na temenu, muški izgled tela, dubok glas, smanjenje dojki i porast klitorisa. Ta pojava muškog izgleda kod žena naziva se virilizacija. Hirzutizam može biti prisutan sa virilizacijom ili bez nje. Virilizacija je posledica tumora nadbubređne žlezde i prevelikog stvaranja androgena u janicima. 

Uzrok hirzutizma 

Pojačana dlakavost je najčešće posledica povećanog stvaranja androgena u jajnicima. Moze biti posledica povećane aktivnosti androgena ili povećane osetljivosti tkiva na delovanje androgena ili kombinacije ovih uzroka. 

Policistični jajnici (PCOS) su najčešći uzrok pojačane dlakavosti kod žena. Ova, relativno česta bolest, se može ispoljiti kao blag hirzutizam, ali i kao izrazen sa virilizacijom, izostankom menstruacije i nizom drugih problema. 

Lekovi koji sadrže androgene hormone izazivaju hirzutizam i virilizaciju. Pojačanu dlakavost mogu izazvati i neki lekovi koji nemaju veze sa androgenim hormonima kao minoksidil, diazoksid, ciklosporin, heksaklobenzen, kao i neki sintetski progestageni.   

Tumori obično dovode do nagle pojave hirzutizma sa virilizacijom ili bez nje. Tumori koji luče androgene hormone su: adenom i karcinom nadbubrežne žlezde, arenablastom jajnika i Krukenbergov tumor jajnika. 

Povećanje (hiperplazija) nadbubrežne žlezde nastala obično zbog naslednog defekta enzima ponekad može izazvati hirzutizam. 

Kod mnogih žena se ne može otkriti uzrok hirzutizma (idiopatski hirzutizam). Kod njih može da postoji povećanje androgenih hormona, nepoznatog uzroka. One nemaju tumor, menstruacije su im uredne, a jajnici normalne veličine. Smatra se da i one imaju blaži ili početni oblik policističnih jajnika.  

Dijagnoza 

Ginekoloskim i UZ pregledom se može ustanoviti postojanje policističnih jajnika. Nivo androgenih hormona se može određivati u krvi i urinu. Ako se nađe vise od 17nanomola/l testosterona u krvi ili više od 18,5mmola dihidro-epiandrosteron sulfata sumnja se na postojanje tumora nadbubrežne žlezde ili jajnika. Ako je testosteron povišen uz normalan dihidro-epiandrosteron sulfat sumnja se na tumor jajnika, posebno ako je vrednost uveče veća no ujutru. 

Ultrazvučni pregled, CT i MR omogućuju pronalazak tumora koji produkuje velike količine muških polnih hormona. Određuju se i hormoni hipofize: LH i FSH - gonadotropni hormoni koji utiču na lučenje polnih hormona. Kod policističnih jajnika LH je više od tri puta veći od FSH (LH/FSH je veći od 3). 

Povišen prolaktin se može javiti kod 25% žena sa policističnim jajnicima. Međutim on je povišen i kod mikroadenoma, tumora hipofize koji luči ACTH. Neke žene (20 do 30%) sa povišenim prolaktinom nemaju hirzutizam ili je on jako blag. 

Lečenje hipertrihoze i hirzutizma 

Ako je poznat uzrok pojačane dlekavosti, sprovodi se njegovo lečenje. Tumori nadbubrežne žlezde se operišu uz primenu inhibitora sinteze nadbubrežnih steroida. Mikroadenom (prolaktinom) se uglavnom leči bromokriptinom. Tumori jajnika se leče hiruškim putem, hemoterapijom ili zracenjem. 

Lečenjem se može sprečiti dalji ubrzani rast dlaka ili usporit postojeći. Za odstranjenje postojećih dlaka neophodna je kozmetička intervencija. Dlake se najednostavnije uklanjaju brijanjem. Nasuprot postojećem mišljenju, brijanje ne izaziva ubrzan rast dlaka, niti njihovo zadebljanje. Takav se utisak stiče zato što su krajevi dlake oštri i deluju hrapavo pri dodiru. Zato većina žena brijanje primenjuju za noge i ispod pazuha, a izbegavaja ga na drugim delovima tela. 

Depilacija hemijskim sredstvima na ograničenom delu tela, ako se primenjuje po uputstvu, obično nema neželjenih dejstava. Ovi preparati mogu iritirati kozu, ako se duze zadrze na njoj. 

Epilacija je uklanjanje dlake sa korenom. Privremena epilacija, bolna metoda, se može ostvariti čupanjem pincetom ili voskom. Otopljeni vosak se stavlja na kožu. Kada se stegne njegovim odlepljivanjem se počupaju dlake. 

Trajna epilacija se vrši elektrolizom.To je efikasna metoda koja trajno uklanja dlake. Nedostatak je smo njena visoka cena. Istovremeno sa kozmetičkim uklanjanjem dlaka mogu se koristiti i antiandrogeni. To su hormonski preparati koji smanjuju dejstvo androgenih hormona. Sa tim ciljem se koristi ciproteron i spironolakton. Da bi se videla efikasnost terapije potrebno je bar šest meseci. Treba znati da i nakon dugotrajne hormonske terapije nema rešenja problema bez kozmetičkog uklanjanja dlaka. Hormonska terapija samo sprečava dalje pojačanje rasta dlaka.