Kondilomi (condylomata acuminata)

Kondilomi (condylomata acuminata, polne bradavice ili šiljasti kondilomi) su virusno oboljenje koje spada u grupu polno prenosivih bolesti. Najčešće oboljevaju mlađe seksualno aktivne osobe. Kod ovog relativno čestog oboljenja izraštaji se uglavnom javljaju u anogenitalnom predelu, ređe na sluzokoži usne duplje ili pregibima.

Uzrok 

Kondilome izaziva Humani papiloma virus (HPV). Do sada je sigurno izolovano 80 tipova ovog virusa, a smatra se da ih ima više od sto. Različiti tipovi virusa izazivaju bradavice različite lokalizacije, izgleda, brzine rasta, a neki imaju i maligni potencijal. 

Manje rizični tipovi HPV tzv. low-risk tipovi (6, 11, 41, 43, 44,) izazivaju pojavu kondiloma u genitoanalnom predelu i uglavnom se prenose polnim putem, mada su mogući i drugi putevi prenošenja infekcije. Rizičniji tipovi virusa tzv. high-risk tipovi (16, 18, 31, 35, 39, 45, 51, 52, 56) dovode do abnormalnosti sluzokože grlića materice (displazija cervikalnog epitela) ne izazivajući pri tom nikakve tegobe. Infekcija HPV-om povećava rizik za nastanak raka grlića materice, što se više odnosi na high-risk tipove, mada  većina žena sa pozitivnim HPV testom ne dobija kondilome, displaziju i rak. 

Kondilomi spadaju u polno prenosive bolesti. Da bi virus ušao u organizam potrebno je postojanje mikrotraume na koži ili sluzokoži i direktan kontakt sa kožom ili sluzokožom zaražene osobe ili njenim sekretima. Međutim, postoje i drugi načini prenošenja. Tokom porođaja se može od majke zaraziti beba (očni kapci, glasne žice, sluzokoža ili koža). 

Smatra se da visok procenat osoba biva u kontaktu sa HPV, ali je za pojavu kondiloma potrebna određena slabost imunog sistema. U visokom procentu dolazi do pojave spontanog uništenja virusa – fenomen prirodnog samoizlečenja (clearance), koji zavisi od stanja imunog sistema inficirane osobe. 

Izgled kondiloma i tegobe 

Kondilomi se uglavnom javljaju u anorektalnom području i to najčešće na zadnjem zidu ulaza u vaginu (vestibulum), malim i velikim usnama, međici, ređe u vagini i vaginalnom delu grlića materice. To su obično mekani izduženi izraštaji sluzokože (papilomatozne promene), često na peteljci, površine koja liči na karfiol, beličaste ili ružičaste boje. Kondilomi obično ne izazivaju tegobe i žena ih često ne primeti. Moguća je sekundarna infekcija kondiloma, maceracuja i krvarenje, kada se oseća specifičan miris. U početku su kondilomi mali, a kasnije mogu znatno da narastu (džinovski kondilomi). 

Patohistološkim pregledom kondiloma nalazi se akantoza, papilomatoza, hiperkeratoza, sa ognjištima vakuolizovanih ćelija i grudvastih keratofilnih granula. 

Dijagnoza 

Kondilomi ne daju nikakve tegobe i često ih žena ne primeti (sem u zapuštenim slučajevima). Dijagnoza se postavlja ginekološkim pregledom, kolposkopijom ili pregledom pod uvećanjem, eksfolijativnom citologijom (PAPA), biopsijom i tipizacijom virusa u tkivima i telesnim sekretima. 

Lečenje 

Lečenje je najefikasnije kada obuhvati oba partenera, uz korišćenje prezervativa tokom terapije i nekoliko meseci nakon izlečenja. 

Kondilomi mogu fizički da se unište krioterapijom (zamrzavanje), termokoagulacijom, elektrokoagulacijom, radiokoagulacijom, laser-vaporizacijom ili hiruškim isecanjem. Najmanje je efikasna terapija zamrzavanjem, a najefikasnije je hihirurško odstranjenje. Termokoagulacijom, elektrokoagulacijom i radiokoagulacijom se promena odstranjuje opekotinom i efikasnost je slična. Bolja efikasnost se ostvaruje laserom i ultrazvučnim nožem gde se kondilom odstranjuje slično hiruškoj intervenciji sa opekotinom po rubu. 

Osim fizičkog odstranjenja koriste se i citostatici (podofilin ili Efludix 5%) u obliku kreme ili masti. Lokalna terapija interferonom daje slabe rezultate. Najveći uspeh u lečenju se postiže kombinacijom lasero terapije sa citostatikom ili lasero terapije sa  interferonom. 

Nakon intervencije mogu da se jave komplikacije. Rane komplikacije (odmah nakon intervencije) su pečenje pri mokrenju, bolovi pri sedenju, pojačan i izmenjen vaginalni sekret, a veoma retko bolovi u preponama, otok i malo povišena telesna temperatura. Kasne komplikacije mogu da se jave u prva dva do tri meseca nakon intervencije. Može postojati osećaj suvoće pri polnom odnosu, bol ili pucanje sluzokože spoljašnjih polnih organa. Komplikacije zavise od veličine površine koja je bila zahvaćena kondilomima, a najmanje su kod laser-vaporizacije. 

Nakon fizičkog odstranjenja kondiloma oni se ponovo mogu javiti, jer je virus ostao u organizmu, a odstranjena je njegova posledica na koži ili sluzokoži. To će se desiti kad imunitet ponovo oslabi.

Postoji vakcina protiv najčešćih i najopasnijih tipova HPV. Gardasil vakcina štiti od virusa tipa 6, 11, 16 i 18 (tipovi 16 i 18 se povezuju sa češćom pojavom raka grlića materice). Vakcina se primenjuje kod devojčica koje nisu bile u kontaktu sa virusom, a kod već inficiranih žena nema efekta. Smatra se da će vakcina , ukoliko se bude masovno primenjivala, dovesti do smanjenja oboljevanja od karcinoma grlića materice.