Ciste na jajnicima

Ciste na jajnicima se veoma često sreću. To su promene, koje pri pregledu liče na prave tumore, a mogu da nastanu pod dejstvom zapaljenja, cirkulatornih i hormonskih promena.

Ciste mogu da budu :

  • Mikrocistična degeneracija ( Policistični jajnici)
  • Folikulinske ciste jajnika
  • Ciste žutog tela
  • Luteinske ciste
  • Endometriotične ciste
  • Folikulinski i luteinski hematomi 

Mikrocistična degeneracija (Policistični jajnici) 

Policistični jajnici (mikrocistična segeneracija) predstavljaju najčešći hormonski poremećaj. Istovremeno su oba jajnika uvećana sa brojnim cistama veličine zrna graška. Obično se javlja kod žena sa hormonskim poremećajima, miomom materice i disfunkcionim krvarenjima. 

Pravi uzrok nastanka nije poznat, ali veliku ulogu imaju poremećaji u međusobnoj korelaciji žlezda sa unutrašnjim lučenjem. Verovatno znatno utiče i zapaljenje, koje sprečava normalno zrenje folikula, pa se oni pretvaraju u male ciste. Jajnici su uvećani do veličine omanjeg kokošijeg jajeta, sa neravninama veličine zrna gračka. Ciklusi su uglavnom bez ovulacije i menstrualni ciklus je poremećen. 

Klinička slika je veoma raznolika, počev od toga da žena uopšte nema tegobe pa se ciste slučajno otkrivaju pri ultrazvučnom pregledu. Kod policističnih jajnika može da se javi poremećaj menstrualnog ciklusa i povišen nivo muških polnih hormona - androgena. Žene tada imaju neredovne menstruacije ili one potpuno izostaju pa se javlja neplodnost. Kod ovih žena može da postoji nakupljanje masnog tkiva u trbušnoj regiji (muški tip debljine), pojačana dlakavost, akne, opadanje kose, masna koža, povišen libido, povećanje klitorisa. Žene sa cistama na janicima češće oboljevaju od šećerne bolesti, anemije, srčanih bolesti, dislipidemije (povećan nivo masnoća u krvi), a takođe se kod njih češće javljaju spontani pobačaji. 

Dijagnoza se postavlja ginekološkim i ultrazvučnim pregledom. Cista se prati. Ako su ciste veće od 4cm u prečniku i traju više meseci, a posebno ako brzo rastu, ne reaguju na hormonsku terapiju, pri ultrazvučnom pregledu izgledaju sumnjivo ili ženi pričinjavaju velike tegobe, neophodno je da se urade dopunska istraživanja. S tim ciljem mogu da se određuju tumorski markeri u krvi(CA 125, CA 19-9, CEA, AFP) i pregled protoka krvi kroz cistu (kolor Doppler ultrazvuk). Po potrebi se uradi operativno odstranjenje ciste i histološki pregled dobijenog materijala. Tako se postavlja definitivna dijagnoza. 

Ovaj poremećaj obično ne zahteva neko posebno lečenje. Cista se prati pri čemu se vidi da se ona vremenom smanjuje ili iščezava. Lečenje se sprovodi zbog steriliteta, koji može da prati policistične jajnike ili ako žena ima neke veće tegobe zbog pritiska ciste na okolne organe. U lečenju se koriste konzervativne i hirurške metode. Konzervativno lečenje je hormonsko. Obično je dovoljno da se par meseci za redom daju kombinovana oralna kontraceptivna sredstva. Kada se prekine sa njihovim davanjem obično se uspostavi ovulacija i žena može da zatrudni. Ako to nema efekta, onda se lečenje steriliteta sprovodi Klomidom. Hirurško lečenje se sastoji u laparaskopskoj klinastoj resekciji jajnika. Obično se nakom toga javljaju spontane ovulacije i žena može da zatrudni. 

Folikulinske ciste jajnika 

To su pojedinačne ciste jajnika, koje delimično ili u potpunosti zahvataju tkivo jajnika. Mogu da narastu do veličine mandarine. Uz njih su nekada prisutne i sitne ciste (Mikrocistična degeneracija). 

Folikulinske ciste su retencione ciste tj. nastaju nakupljanjem folikulinske tečnosti u De Grafovom folikuli koji nije prsnuo, jer je izostala ovulacija. Ove ciste pri ginekološkom pregledu liče na prave tumore. Od njih se razlikuju samo mikroskpskim pregledom isečka. 

Ove ciste same iščezavaju i ne zahtevaju lečenje. Pri pregledu mogu da prsnu i posle toga se ne javljaju ponovo. Pri njihovom prskanju obično nema većeg krvarenja. Retko je krvarenje veliko tako da mora hirurčki da se interveniše. Prilikom operacije vadi se samo cista, a jajnik se maksimalno štiti. 

Ciste žutog tela 

Ciste žutog tela, iako ređe od folikulinskih cista takođe se često viđaju na jajncima. Nastaju uvećanjem žutog tela i ispunjavanjem njegovog centralnog dela tečnošću. Ciste obično spontano nestaju za oko osam nedelja. Nekada mogu znatno da narastu. 

Lečenje obično nije potrebno. Ako dođe do uvrtanja ciste oko peteljke, neophodna je hitna hirurška intervencija. Hirurška intervencija je neophodna i ako dođe do obilnog krvarenja prilikom prskanja ciste. Prilikom operacije nastoji se da se očuva što veći deo jajnika. 

Luteinske ciste 

Luteinske ciste nastaju iz luteinizovanog perzistirajućeg folikula. Ovakve ciste se sreću kod grozdaste mole i horiokarcinoma. Javljaju se obično obostrano. Nastaju zbog visokog nivoa horionskog gonadotropina u krvi bolesnice. Hirurčkim otklanjanjem grozdaste mole uklanjaju se i ove ciste. 

Endometrične ciste 

Endometrične ciste se sreću u ognjištima endomertioze. Obično su jednostrane. U početku su ciste male. Prilikom cikličnog menstrualnog krvarenja, postepeno, ali stalno u šupljini ciste se nagomilava krv i ona može da naraste do 10cm u prečniku. Unutračnjost ciste je tečnost boje čokolade ili katrana. Obično cista sraste sa okolinom, pa pri pregledu se zaključuje da su nepokretne. 

Bolesnice se žale na dismenoreju (bolne menstruscije). Kada cista znatno naraste osećaju tup bol u vidu tištanja i imaju osećaj težine u donjem delu trbuha. Usled pritiska na mokraćnu bešiku mogu da imaju učestale nagone na mokrenje i otežano mokrenje. Zbog pritiska na debelo crevo mogu da imaju zatvor. Cista se leči hirurškim odsranjenjem. 

Folikulinski i luteinski hematomi 

Ove promene nastaju punjenjem meška i žutog tela jajnika krvlju. Klinički značaj im je u tome što mogu da prsnu i dovedu do krvarenja. Nastalo stanje liči na rupturu vanmaterične trudnoće, sem što žena nema izostanak menstruacije i znake trudnoće. Nije neophodno da se tačno utvrdi priroda bolesti, jer je lečenje isto. Znači ako dođe do krvarenja u trbušnoj duplji hitno se hirurški interveniše. Otvara se trbušna duplja, otklanja uzrok krvarenja, uklanja tečna i koagulisana krv, a njen gubitak nadoknađuje transfuzijama.