Klimakterijum

Klimakterijum ili prelazni period je postepeno gašenje funkcije jajnika. To je period koji znači prelaz iz perioda kada je žena bila reproduktivno sposobna u period kada to više nije.

Podela klimakterijuma 

  • Menopauza je poslednja menstruacija u životu. Da je nastupila zaključujemo retrogradno, kada je prošlo godinu dana bez krvarenja.
  • Perimenomauza je period pre menopauze, koji traje nekoliko godina, obično 4 - 5. U tom periodu postoji menstrualno krvarenje, ali je neuredno. Menstrualni ciklus može biti duži ili kraći, krvarenje oskudnije ili obilno ili produženo.
  • Postmenopauza je period posle poslednje menstruacije. Trajanje mu nije tačno određeno. Obično oko godinu dana. 

Zašto nastaje? 

Jedan od uzroka je starenje. Ostali uzroci, a verovatno ih ima, na današnjem stupnju razvoja nauke još nisu poznati. Na slabljenje funkcije jajnika utiče i pušenje, neki lekovi, zračenje i operacija. U toku reproduktivnog perioda žena ima oko 400 - 450 ovulacija. Vremenom jajnik, koji je, od brojnih ovulacija, sav u ožiljcima , počinje da slabije odgovara na stimulanse iz hipofize. Ona luči sve više stimulišućeg hormona (folikulostimulirajući hormone - FSH), ali jajnik reaguje sve slabije. 

Kada se javlja? 

U našim uslovoma klimakterijum se javlja između 45 - 50 godine. Ima slučajeva da se javi dosta ranije, ali i da počinje posle pedesete godine. Traje nekoliko godina pre poslednje menstruacije, obično 4 - 5 i još izvesno vreme posle toga, obično oko godinu dana. 

Hormonske promene 

U perimenopauzi je povišena vrednost FSH (folikulostimulirajući ili folitropni hormon), LH(luteotropni hormon) je u granicama normale,a estradiol snižen. U postmenopauzi jajnik više ne luči estradiol, ali njega još uvek ima u cirkulaciji i potiče iz masnog tkiva. Jajnici još uvek luče progesteron i androgen. Hormoni u ovom periodu potiču i iz nadbibrežnih žlezda. 

Tegobe u klimakterijumu 

U ovom periodu postoje brojne tegobe kod žane. Sa druge strane i neke tegobe koje se jave kod žena između 45 i 50 godina se olako pripisuju klimaksu i zanemaruje se njihovo lečenje. 

  • Valunzi su najtipičnija tegoba ovog perioda. Javljaju se kao napadi vrućine, praćeni crvenilom lica vrata i grudi. Nakon tog naleta sledi znojenje.
  • Noćno znojenje je takođe prisutno.
  • Nesanica, osećaj lupanja srca (palpitacije) i neodređene tegobe u grudima.
  • Slabljenje pamćenja, nezainteresovanost, anksioznost (strah bez vidljivog razloga, uznemirenost), depresija, plač.
  • Fizički umor i glavobolja.
  • Smanjenje libida i atrofija polnih organa.
  • Proširenje i tromboza vena.
  • Osteoporoza

Sve ove tegobe ne moraju da budu prisutne. Blagovremenom psihičkom pripremom one mogu znatno da budu ublažene. Kod nekih žena tegobe su izuzetno izražene i remete kvalitet života. 

Terapija 

Lečenje ne mora apsolutno da se sprovodi. Primenjuje se ako žena ima izuzetno jake tegobe, a može i u cilju prevencije osteoporoze i kardiovaskularnih bolesti. Hormonska terapija nesme da se sprovodi kod karcinoma dojke i endometrijuma. Oprezno se primenjuje ili se ne savetuje kod infarkta miokarda, tromboze vena, displazija dojki, gojaznoszi, bolesti jetre, diabetesa, cerebrovaskularnih bolesti, hipertenzije i lejomioma materice.

Ishrana 

U ishrani treba povećati unos kalcijuma, vitamina D, K, i B kompleksa. Soja je bogata fitoestrogenima, koji ublažavaju simptome klimakterijuma. Zato azijatkinje, koje u ishrani koriste dosta soje, ali i dosta voća i povrća, izuzetno retko imaju klimakterične tegobe, ako su prisutne nisu naročito teške.