Menopauza

Klimakterijum ili prelazni period je postepeno gašenje funkcije jajnika.  Klimakterijum predstavlja postepeno gašenje funkcija jajnika i prestanak reproduktivnog perioda žene. 

Koliko traje klimakterijum? 

U našim uslovoma klimakterijum se javlja između 45 - 50 godine. Ima slučajeva da se javi dosta ranije, ali i da počinje posle pedesete godine. Neki autori klimanterijum dele na dva dela: perimenopauzu i postmenopauzu. 

  • Perimenomauza je period pre menopauze, koji traje nekoliko godina, obično 4 - 5. U tom periodu postoji menstrualno krvarenje, ali je neuredno. Menstrualni ciklusi mogu biti kraći ili duži, neuredni, sa oskudnim ili preterano obilnim krvarenjem ili produženim krvarenjem.
  • Postmenopauza je period posle poslednje menstruacije. Trajanje mu nije tačno određeno. Obično oko godinu dana. 

Zašto nastaje? 

Jedan od uzroka je starenje. Ostali uzroci, a verovatno ih ima, na današnjem stupnju razvoja nauke još nisu poznati. Na slabljenje funkcije jajnika utiče i pušenje, neki lekovi, zračenje i operacija. U toku reproduktivnog perioda žena ima oko 400 - 450 ovulacija. Vremenom jajnik, koji je, od brojnih ovulacija, sav u ožiljcima, počinje slabije da odgovara na stimulanse iz hipofize. Ona luči sve više stimulišućeg hormona (folikulostimulirajući hormone - FSH), ali jajnik reaguje sve slabije. 

Hormonske promene 

U perimenopauzi je povišena vrednost FSH(folikulostimulirajući ili folitropni hormon), LH(luteotropni hormon) u granicama normale i estradiol snižen. U postmenopauzi jajnik više ne luči estradiol, ali njega još uvek ima u cirkulaciji i potiče iz masnog tkiva. Jajnici još uvek luče progesterone i androgen. Hormoni u ovom periodu potiču i iz nadbibrežnih žlezda. 

Tegobe u klimakterijumu 

U ovom periodu postoje brojne tegobe kod žane. Sa druge strane i neke tegobe koje se jave kod žena između 45 i 50 godina se olako pripisuju klimaksu i zanemaruje se njihovo lečenje. 

  • Valunzi su najtipičnija tegoba ovog perioda. Javljaju se kao napadi vrućine, praćeni crvenilom lica, vrata i grudi. Nakon tog naleta sledi znojenje.
  • Noćno znojenje je takođe prisutno.
  • Nesanica, osećaj lupanja srca(palpitacije) i neodređene tegobe u grudima.
  • Slabljenje pamćenja, nezainteresovanost, anksioznost(strah bez vidljivog razloga i uznemirenost), depresija, plač, napetost, nervosa.
  • Fizički umor i glavobolja.
  • Smanjenje libida i atrofija polnih organa.
  • Proširenje i tromboza vena.
  • Osteoporoza 

Sve ove tegobe ne moraju da budu prisutne. Blagovremenom psihičkom pripremom one mogu znatno da budu ublažene. Kod nekih žena tegobe su izuzetno izražene i remete kvalitet života. 

Terapija 

Lečenje ne mora apsolutno da se sprovodi. Primenjuje se ako žena ima izuzetno jake tegobe, a može i u cilju prevencije osteoporoze i kardiovaskularnih bolesti. Hormonska terapija nesme da se sprovodi kod carcinoma dojke i endometrijuma. Oprezno se primenjuje ili se ne savetuje kod infarkta miokarda, tromboze vena, displazija dojki, gojaznosti, bolesti jetre, diabetesa, cerebrovaskularnih bolesti, hipertenzije i lejomioma materice. 

Na tržištu ima lekova sa niskim dozama hormona. Bez obzira na to hormonsku terapiju može da prepiše samo ginekolog, posle detaljnog pregleda pacijentkinje.