Prolaps mitralne valvule

Prolaps mitralne valvule je najčešća stečena valvularna srčana mana. Pri ultrazvučnom pregledu srca sreće se kod vise od 10% osoba. 

Mitralni zalistak (valvula) se nalazi između leve pretkomore i leve komore. Kod prolapsa mitralne valvule jedan ili oba listića zalistka se pri kontrakciji srca savijaju (izbočuju ili prolabiraju) prema levoj pretkomori. Tom prilikom može da dođe do vraćanja krvi u levu komoru (regurgitacija krvi). Obično je vraćanje krvi beznačajno, ali tokom godina sa promenama na zalistcima može da se pogorša i dovede do poremećaja kao kod klasične mitralne insuficijencije. 

Uzrok prolapsa

Tačan uzrok nije poznat. Primećeno je da se javlja nasledno u pojedinim familijama, nekada u sklopu opšte slabosti vezivnog ktiva. Češći je kod bolesnika sa Marfanovim sindromom i kardiomiopatijom. Regurgitacija krvi se se javlja i kod osoba sa ishemijskom bolešću srca, hipertenzijom i povredama (ruptura horde). U mlađim godinama blaži prolaps se vidi mnogo češće kod žena (20%), nego muškaraca. U kasnijim godinama u sklopu drugih bolesti srca prolaps je češći kod muškaraca. 

Tegobe

Kod malih prolapsa nema nikakvih tegoba. Nekada se bolesnici žale na bol u predelu srca, lupanje i preskakanje srca ili teže disanje. Poremećaj se neretko otkriva kod osoba koje se žale na anksioznost, vrtoglavice, nesvestice  ili nervozu. Ako je vraćanje krvi znatno dolazi do otežanog disanja i razvijanja slabosti levog srca. Srčanu manu mogu da prate anomalije na kostima: deformitet grudnog koša u vidu pectus excavatus-a, ravnih leđa, zatim gotsko nepce, pseudoarahnodaktilija. 

Ako je srčana mana izraženija na srcu se čuje šum različitih karakteristika (mezosistolni klik ili mezotelesistolni šum). Šum je intenzivniji tokom udisanja i kada čovek stoji, slabiji kada čuči ili pije vasopresore i propranolol. 

Dijagnoza

Pri ehokardiografskom pregledu prolaps mitralne valvule se lako očava. Međutim, svaki prolaps ne označava srčanu manu. Da bi se postavila dijagnoza bolesti, osim što se ugiba, zalistak treba da bude zadebljao (više od 5mm). Na rendgenskom snimku uočava se malo kapljasto srce. Sa komplikacijama izgled srčane senke se menja. Na EKG-u se uočavaju promene (negativan i bifazični T u D2, D3 i aVF). Kod osoba sa prolapsom češći su poremećaji srčanog ritma u vidu VES, AES ili paroksizmalne tahikardije. 

Tok bolesti i komplikacije

Najveći broj osoba sa prolapsom tokom celog života nema tegobe ili su one bezopasne. Najčešća komplikacija je pogoršanje regurgitacije - povećava se vraćanje krvi u levu pretkomoru (kod oko 14% osoba sa prolapsom). Retko može da dođe do infektivnog endokarditisa ili iznenadne srčane smrti. Akutni moždani napadi su četiri puta češći kod osoba sa prolapsom nego kod zdravih osoba. Mitralna insuficijencija kao komplikacija prolapsa se javlja češća kod muškaraca srednjeg ili starijeg doba. 

Lečenje 

Kod najvećeg broja osoba sa prolapsom nije potrebna terapija. Ako bolesnik ima aritmiju i učestale VES primenjuju se beta blokatori. Kod moždanih (cerebrovaskularnih) ataka koristi se antiagregaciona ili u težim slučajevima antikoagulantna terapija. Hiruška rekonstrukcija zalistaka ili ugradnja veštačkih zalistaka vrši se samo kod jako izraženih tegoba.