Ventrikularne ekstrasistole (VES) – Komorske ekstrasistole

Ventrikularne ili komorske ekstrasistole (VES) su prevremene kontrakcije srca nastale aktivacijom ektopičnog fokusa koji se nalazi negde u komorama ili kruženjem impulsa. Nekada impuls normalno nastaje u AV čvoru, ali zatim kreće drugim putem  i aktivira komore pri čemu može ponovo da kruži i aktivira je još jednom ili nekoliko puta, dovodeći do dve ili više ekstrasistola za redom.

Vrste VES 

VES moze da se umetne između dve normalne kontrakcije, sto se na EKG-u vidi kao kao VES između dva normalna QRS kompleksa. Ako su sve ekstrasistole iste nazivaju se monomorfne. Češće su različite, jer nastaju polaskom impulsa iz različitih centara ili putovanjem impulsa različitim putevima, te se nazivaju polimorfne. Kod bigeminije idu naizmenično jedna VES, pa jedna normalna kontrakcija. Ako se nakon dve kontrakcije javlja jedna VES to je trigeminija. Dve VES registrovane jedna za drugom se nazivaju ekstrasistole u paru. Kada se javi tri ili više VES jedna za drugom to čini ventrikularnu tahikardiju, koja je ozbiljniji poremećaj u odnosu na ostale ekstrasistole. Ako VES počinje na vrhu talasa T, to daje VES tipa R na talasu T. To je ozbiljan poremećaj, jer kod bolesnika sa ishemijskom bolešću, može biti uvod u teže poremećaje ritma kao ventrikularna tahikardija i ventrikularna fibrilacija. 

VES kod zdravih osoba 

Ventrikularne ekstrasistole se cesto javljaju kod potpuno zdravih osoba. Kod osoba mlađih od 40 godina koje nemaju kardiovaskularnu bolest moze da se javi do 100 VES za 24 sata. Broj ekstrasistola raste sa godinama, pa se kod zdravih osoba starijih od 40 godina moze javiti do 200 ekstrasistola za 24 časa. I kod zdravih osoba ponekad mogu da se uoče multiformne i VES u paru. Kod zdravih ekstrasistole mogu da budu provocirane preteranim pušenjem ili unosom veće količine kafe, čaja ili alkohola. 

Organske bolesti kao uzrok VES

Nalaz učestalih i kompleksnih ekstrasistola je izazvan srčanim oboljenjem. Najčešće su to akutni infarkt miokarda, hronična koronarna bolest, srčana mana, srčana insuficijencija (slabost srca), kadriomiopatija, miokarditis i dr. VES mogu izazvati neki lekovi: digitalis (daje obično bigeminiju) i antiaritmici. Hipokalijemija takođe moze dati VES. 

Kod organskih bolesti koje su uzrok VES, postoje tipične promene na EKG-u: bigeminija, polimorfne ekstrasistole, ventrikularna tahikardija, istovremeno postojanje ventrikularnih i supraventrikularnih ekstrasistola, znatno proširen QRS kompleks, VES tipa R na talasu T i česte VES u naporu. 

Podela VES – Klasifikacija prema Lownu

  • I grupa: pojedinačne VES – ima ih manje od 30 na sat
  • II grupa: učestale VES – ima ih više od 30 na čas
  • III grupa: multiformne VES
  • IV grupa: repetitivne VES, koje se mogu javiti u paru (A-VES) ili u nizu po tri ili više (B-VES ili ventrikularna tahikardija)
  • V grupa: VES tipa R na talasu T 

Prognoza VES 

Ako osoba nema kardiovaskularnu bolest VES nemaju nikakav značaj. Kod osoba koje su preležale akutni infarkt miokarda mogu značiti lošu prognozu ako pripadaju  III, IV ili V grupi. Povećavaju rizik od iznenadne smrtzi u periodu od dve godine nakon infarkta ako ih u drugoj i trećoj nedelji bolesti ima više od 10 na sat. 

Lečenje 

Kod zdravih osoba koje imaju VES bez tegoba nije potrebno lečenje. Kod njih  smanjenje pušenja i unosa kafe, čaja i alkhola proređuje ekstrasistole. Ako imaju tegobe koriste se male doze beta adrenergičkih blokatora. 

Kod osoba sa organskim bolestima srca leče se ekstrasistole koje imaju loš prognostički značaj. Kod osoba sa akutnim infarktom miokarda koristi se intravenski lidokain mexiletin ili amiodaron. Kasnije moze beta blokator. Nije jednostavno odrediti koje VES treba lečiti, još manje kojim antiaritmikom, jer mnogi od njih i sami izazivaju ili pogoršavaju VES. Postoje šeme za lečenje VES načinjene na osnovu mnogobrojnih studija.

Ekstrasistole