Aortna insuficujencija

Aortna insufucijencija je srčana mana kod koje se zalistci na izlasku aorte iz leve srčane komore ne zatvaraju dobro, tako da se krv vraća (tokom dijastole) u levu komoru.

Ona se prepunjuje krvlju, što se naziva dijastolno opterećenje komore, a predstavlja glavni poremećaj kod aortne insuficijencije. Ova srčana mana se naziva jiš insuficijencija aortng zalistka i Insufficientia valvule semilunaris aorae. 

Uzrok 

Srčana mana najčešće ima hronični tok. Ponekad je akutna, znatno teža od hronične, sa lošijom prognozom. Najčešći uzrok hronične aortne insuficijencije je reumatska groznica, sifilis, sistemske bolesti vezivnog tkiva, nasledno oštećenje vezivnog tkiva (Marfanov sindrom i Ostenogenezis imperfekta). Do ove srčane mane mogu da dovedu hipertenzija, ateroskleroza, aneurizma Valasvinog sinusa i cistična medionekroza aorte, od reumatskih bolesti Rajterov sindrom, reumatoidni artritis i ankilozirajući spondilitis. Akutna je uglavnom posledica disekcije aorte, infektivnog endokarditisa i reumatske grozbnice, koja češće dovedi do hronične bolesti. 

Zbog vraćanja krvi u levu komoru u njoj se tokom dijastole povećava pritisak (povećan end-dijastolni volumen). Vremenom se zbog toga leva komora proširi. Tako proširena dugo ima dovoljno snage da izbaci povećanu količinu krvi u aortu, a da pritisak u komori bude normalan. Zidovi leve komore se zadebljavaju. Posle izvesnog vremena snaga leve komore se smanjuje tako da pritisak u njoj raste, prenosi se na levu pretkomoru i plućnu cirkulaciju - razvija se plućna hipertenzija. 

Simptomi 

Kod hronične aortne insuficijenci bolesnik je dugo bez tegoba ili su one minimalne. Oseća lupanje srca u grudima, često u vratu tj. vratnim krvnim sudovima. Može da oseća bol u grudima (često kod sifilisa). Tokom bola u grudima čovek se preznojava, zacrveni se u licu i oseća jako lupanje srca. Ponekad ima dugotrajne noćne bolove ili bolove tokom mirovanja. 

Kada srce oslabi (kada se razvije srčana insuficijencija) čovek se brzo zamara, teško diše tokom napora (dispneja), ima otežano disanje u ležećem položaju (ortopnoja). Može da ima iznenadne napade otezanog disanja tokom sna - srčana stma. Najteži simptom srčane insuficijencije je edem pluća. Bolesnik izgleda kao da će svakog trenutka da se uguši, kašlje, krklja mu u plućima i iskašljava veliku količinu penušave, nekad sukrvičave tečnosti. 

Fizički znaci aortne insuficijencije,osim dijastolnog šuma, su dugo odsutni. Kasnije je uočljivo da je bolesnik bled, sem kada mu se uzlupa srce i zacrveni se u licu. Mogu da se vide jake pulsacije na vratu (pulsiranje karotidnih arterija) i klimanje glavom tokom sistole. Na grudnom košu može da se vidi podizanje prilikom srčane kontrakcije. 

Dijagnoza 

Iako dijagnoza može da se postavi na osnovu rendgenskog snimka (patkasto srce), EKG promena, ranog dijastolnog šuma i perifernih znakova. Najlakše se postavlja EHO pregledom koji je neophodan za ocenu težine srčane mane i procenu neophodnosti operacije. Kateterizacijom srca se vidi funkcija leve komore i stanje koronarnih krvnih sudova. 

Tok i prognoza bolesti 

Hronična aortna insuficijencija je srčana mana koja se u principu dobro podnosi. Kod lakših oblika životni vek nije skraćen. Kod umerenih evolucija je dvadesetak godina. Znak bržeg napredovanja bolesti je pojava angine pektoris i simptoma srčane insuficijencije. Komplikacija bolesti bakterijskim andokarditisom, recidiv reumatske groznice i ateroskleroza koronarnih krvnih sudova ubrzavaju bolest i utiču na lošu prognozu. 

Akutna aortna insuficijencija ima lošu prognozu jer brzo vodi ka edemu pluća, refraktarnoj srčanoj insuficijenciji i kardiogenom šoku. Uz hiruško lečenje tok bolesti je mnogo povoljniji. 

Lečenje 

Kod bolesnika sa aortnom insuficijencijom važno je da se spreči pojava bakterijskog endokarditisa. Zbog toga se preventivno daju antibiotici prilikom stomatoloških i hiruških intervencija. Hiruško lečenje se sprovodi kod akutne aortne insuficijencije. Kod hronične ako bolesnik ima izražene tegobe. Savetuje se i hroničnim bolesnicima bez tegoba ako imaju dilataciju leve komore (osrednju ili značajnu), EKG znake hipertrofije leve komorea ili EHO pokazuje da je teledijastolni dijametar leve komore 55 mm ili više.