Insuficijencija levog srca

Insuficijencija levog srca predstavlja stanje nesposobnosti leve komore da u sistemsku cirkulaciju ubaci dovoljnu količinu krvi za potrebe tkiva i organa, u miru i naporu i pored normalnog priliva krvi u levo srce. 

Uzrok 

Brojni su uzroci insuficijencije levog srca: koronarna bolest, hipertenzija, kardiomiopatija, miokarditis, infiltrativne bolesti miokarda, stenoza aortnih i pulmonalnih zalistaka, aortna i mitralna insuficijencija i urođena srčana mana. Postoje stanja koja već obolelo srce opterećuju i tako ubrzavaju pojavu insuficijencije. To su težak fizički rad, tireotoksokoza, anemija naročito ako naglo nastaje zbog krvarenja, trudnoća i porođaj, beri-beri, zatim oštećenja miokarda lekovima, jonizujućim zračenjem, povišena telesna temperatura i infekcija, plućna embolija, poremećaji srčanog ritma, posebno tahikardija, česte ekstrasistile i blokovi, operacije, nagli gubitak tečnosti (povraćanje, proliv i znojenje), infektivni endokarditis, stres i povećan unos soli. 

Klinička slika 

Najkarakterističniji simptom je otežano disanje (dispnoja). U početku se javlja samo pri većem fizičkom naporu, a kasnije pri običnoj aktivnosti i u miru. Bolesnici imaju neprijatan osećaj u grudima i prinuđeni su da dišu površno i ubrzano. 

Bolesnik ima otežano disanje u ležećem položaju (ortopnoja). Mora da sedi u krevetu ili da ustane da bi lakše disao. Zato spava sa dva ili više jastuka. Ortopnoja je tipična za insuficijenciju levog srca. Bolesnici koji imaju insuficijenciju desnog srca takodje teško dišu, ali mogu da spavaju na ravnom. 

Paroksizmalna noćna dispnoja ili “srčana astma” je iznenadni napad teškog disanja, koji se javlja noću u toku spavanja. Liči na astmatični napad. Bolesnik ima utisak da će da se uguši, kašlje i izbacuje malo vodenastog sadržaja. 

Edem pluća je najteži znak insuficijencije, a ujedno i jedno od najdramatičnijih stanja u kardiologiji. Bolesnik izgleda kao da će svakog trenutka da se uguši, kašlje, krklja mu u plućima i iskašljava veliku količinu penušave, a nekad i sukrvičave tečnosti. Jako je uplašen, uzbuđen, bled ili bledocijanotičan, obliven hladnim znojem i potpuno iscrpljen. 

Kašalj je čest sintom. Prati dispnoju i ortopnoju, ali se javlja i kao samostalan znak. Suv kašalj u toku napora ili tokom noći je karakterističan za početak insuficijencije levog srca. 

Cheyne-Stokesovo (Čejn-Stoksovo ) disanje nije tipično za insuficijenciju levog srca, ali se javlja kada bolesnik ima i aterosklerozu krvnih sudova mozga. Kod njega se smenjuje prestanak disanja (apneja) sa ubrzanim i otežanim disanjem. 

Opšta slabost, malaksalost i umor su redovni znaci insuficijencije. Zatim se javljaju cijanoza (modra boja) perifernih delova tela. Oligurija i nikturija (smanjeno mokrenje i noćno mokrenje ) se javljaju zbog smanjenog protoka krvi kroz bubrege. Ako duže potraje dolazi do pojave otoka (edem) koji su karakterističniji za insuficijenciju desnog i celog srca. Zbog smanjenog protoka krvi kroz mozak mogu da se jave nesanica ili pospanost, uznemirenost, preterano znojenje i Cheyne-Stokesovo disanje. 

Ako insuficijencija nastaje naglo, onda se razvijaju kardiogeni šok i akutni plućni edem. 

Objektivnim pregledom se nalazi proširenje leve komore (dilatacija) i zadebljanje njenih zidova (hipertrofija). Nalaz na srcu zavisi od osnovnog oboljenja. Ako se čuje galopni ritam to je tipično za insuficijenciju. Nad pulmonalnim ušćem je naglašen drugi ton. Na plućima se čuju vlažni, a nekada i piskavi tonovi. Ultrazvuk pokazuje uvećano srce. EKG skoro nikada nije normalan. 

Dijagnoza 

Postavlja se na osnovu anamneze, kliničkog pregleda, rendgenografije srca i pluća i ultrazvuka. 

Komplikacije 

Tromboembolije, aritmije, plućne infekcije i kamen u bubregu se javljaju kao komplikacija insuficijencije. 

Lečenje 

Neophodno je otkriti i lečiti osnovni uzrok insuficijencije. U najtežim slučajevima, kada se tegobe javljaju i u miru, zabranjen je svaki fizički rad. Dovoljno je da bolesnik ostane u sobi, da se odmara u fotelji, dovoljno spava i ima psihički mir. U težim slučajevima mora da leži 24 časa. Kod ostalih bolesnika preporučije se umerena fizička aktivnost. U ishrani se smanjuje so. Da bi se obezbedio psihički mir daju se sedativi, a kod edema pluća i morfijum. Zatim se koriste kardiotonici za jačanje srca, ACE inhibitori, diuretici i beta blokatori. Kiseonik se koristi kod akutne insuficijencije.