Hiperlipidemija - Dislipidemija

Hiperlipidemije predstavljaju porast vrednosti holesterola i/ili triglicerida u krvi, uz niske vrednosti HDL, što vodi ka aterosklerozi. Ovaj poremećaj metabolizma masti, sve češće nazivan dislipidemija, je u neprekidanom porastu. Dislipidemija je veoma važan faktor rizika za nastanak mnogih kardiovaskularnih bolesti, među kojima su i najčešći uzroci smrtnosti, pa je zato ovde opisujemo.

Laboratorijske vrednosti masnih materija (lipida) u krvi mogu da budu različito izmenjene.

  • Može da bude povišen ukupni holesterol, a trigliceridi normalni. Tada je frakcija holesterola LDL (low density lipoproteins) takozvani “loš holesterol”, povišena. HDL (high density lipoproteins) ili “ dobri holesterol “ je obično snižen.
  • Mogu da budu povišeni samo trigliceridi.
  • Povišeni i trigliceridi i holesterol.

Uzrok

Hiperlipidemija može da bude nasledna ili stečena. Stečene mogu da budu primarne i sekundarne, koje su posledica hipotireoze, nefrotskog sindroma, opstruktivne žutice, dijabetesa i nekih lekova (beta blokatori, tiazidi, estrogen i kortikosteroidi). Lipidi mogu da budu egzogeni (uneti hranom) i endogeni (nastali u organizmu).

Simptomi

Hiperlipidemija nema simptoma. To je podmukla bolest. Kad se jave simptomi, to su ustvari simptomi njenih komplikacija.

Komplikacije

  • Zbog arteroskleroze, koju je izazvala, dovodi do: koronarne bolesti (infarkt miokarda i angina pektoris), moždanog udara (šlog) i bolesti perifernih arterija.
  • Visoke vrednosti triglicerida mogu da dovedu do akutnog pankreatitisa.
  • Visok LDL dovodi do pojave ksantoma na tetivama lakta, kolena i ručnog zgloba.
  • Kod visokih triglicerida javljaju se eruptivni ksantomi na koži leđa, kolena, šaka i stopala.

Dijagnoza

Dijagnoza se postavlja merenjem serumskih lipida (lipidni status) na tašte (ujutru pre doručka). Da bi se dobio pravi uvid u lipidni status potrebno je da nije bilo velikih kolebanja telesne težine u poslednje dve nedelje, jer ako je bilo mršavljenja, povišene vrednosti mogu da budu posledica «topljenja sala». Lipidni status podrazumeva merenje ukupnog holesterola, LDL, HDL i triglicerida. Povišene vrednosti su za ukupni holesterol iznad 6.28mmol/l, za trigliceride iznad 2.28mmol/l, za LDL iznad 4.11mmol/l, a HDL treba da bude u rasponu 1.03 do 1.55mmol/l.

Terapija

Lečenje je neophodno da bi se sprečile komplikacije. To podrazumeva pre svega promenu stila života. Treba da se poveća fizička aktivnost što podrazumeva svakodnevno bavljenje sportom, pešačenje, plivanje ili fiziči rad. U lečenju je od neprocenjivog značaja pravilna ishrana. Poterbno je stalno pridržavanje uputstva za dijetu.

  • Hrana se priprema na ulju, a jednom korišćeno ulje se baca.
  • Meso i povrće se dinsta na vodi, kojoj može da se doda malo ulja. Retko se sprema jelo pečenjem, jer se tada stavlja više ulja.
  • Bar dva nedeljna obroka mesa se zamenjuju ribom, pre svega plavom morskom.
  • Jedna četvrtina mesa se zamenjuje sojom.
  • Dijeta podrazumeva smanjenje zasićenih masti (svinjska mast, maslac, margarin, loj), holesterola (iznutrice i žumance), koncentrovanih šećera (šećer, med).
  • Veoma je korisna mediteranska ishrana, koja je bazirana na korišćenju maslinovog ulja, umerenim količinama ribe, maloj količini crvenog mesa i velikim količinama voća i povrća.

U slučajevima kada normalizacija lipidnog statusa ne može da se ostvari samo dijetom, koristi se medikamentozna terapija. Primenjuju se lekovi iz grupe lipostatina. Osim toga neophodno je i lečenje bolesti koje su uzrok hiperlipidemije. Da bi se korigovala dislipidemija telesna težina treba da bude što bliže normali, a da bi se sprečilo neprimetno gojenje potrebno je merenje telesne težine jednom u dve nedelje. Psihičko stanje bolesnika, pre svega anksioznost i depresija, utiče na nivo lipida, pa se oni nekada ne normalizuju i pored dijete. S toga se neophodno da se ta stanja leče.