Ateroskleroza - Atherosclerosis

Ateroskleroza (Atherosclerosis) je nagomilavanje ateromskih ploča u intimi (deo zida) arterija. Najčešće nastaje u aorti, srčanim i moždanim arterijama. Ateromske ploče su sastavljene uglavnom od lipida, kompleksnih ugljenih hidrata, krvi i proizvoda razgradnje krvi, vezivnog tkiva i kalcijumovih soli. 

Kako bolest nastaje?

Promene na krvnim sudovima počinju još u detinjstvu. Na pojedinim mestima u intimi krvnih sudova nagomilavaju se masne pruge žućkaste boje. Pruge nisu ispupčene prema lumenu krvnog suda. Kasnije na nekim od ovih pruga se stvaraju ateromske ploče (plak) sedefaste boje. One dovode do ispupčenja zida arterije prema lumenu i njegovog sužavanja. Daljom evolucijom degenerativnog procesa dolazi do nekroze u tim pločama ( plakovima). Zid arterija se razmekšava i može da dođe do njegovog pucanja i krvarenja. Površina plak-a se menja. Javljaju se ulceracije, koje vode ka trombozi i tromboemboliji. Slede komplitacije ateroskleroze: koronarna bolest, cerebrovaskularni insult (šlog) i periferna vaskularna bolest.

Faktori rizika

Određene životne navike ubrzavaju aterosklerozu. To su nepravilna ishrana sa unošenjem velike količine životinjskih masti i prostih šećera, pušenje, konzumiranje alkohola, fizička neaktivnost i stres.

Biohemijski faktori: povišen ukupni holesterol, povišena LDL frakcija holesterola, snižena HDL frakcija holesterola, povišeni trigliceridi i povišena glukoza u krvi. Bolesti i stanja koja ubrzavaju aterosklerozu su hipertenzija, dijabetes, hipotireoza i gojaznost. Faktori rizika, koji ne mogu da se promene su starost, pol i nasleđe. Postoji veći rizik za nastanak ateroskleroze ako je neko od predaka imao koronarnu bolest i šlog u mlađim godinama (muškarci mlađi od 55 godina i žene mlađe od 65 godina).

Tegobe

Ateroskleroza ne daje nikakve tegobe. One se javljaju tek kada dođe do komplikacija: angina pektoris, infarkt miokarda, klaudikacio intermitens, šlog i bubrežna insuficijencija.

Dijagnoza

Ateroskleroza se obično dijagnostikuje tek kada se jave njene komplikacije. Stepen ateroskleroze može da se oceni pregledom očnog dna i grafijom sumnjivih arteruja.

Terapija

Lečenje je otlkanjanje faktora rizika. Na tome treba da se ozbiljno radi, jer su komplikacije ateroskleroze najčešći uzroci invalidnosti i smrti. Treba promeniti način života: ostaviti pušenje i alkohol, smanjiti unos prostih šećera i zasićenih životinjskih masti, sprovesti antistres terapiju i regulisati telesnu težinu. Energično lečiti hipertenziju, hiperholesterolemiju, dijabet i hipotireozu. U prevenciji može mnogo da se učini. Ne može da se utiče jedino na nepromenljive faktore (starost, pol i nasleđe).