Sinkopa

Sinkopa je nagli i obično neočekivani gubitak svesti i pokretljivosti. Nastaje zbog ishemije ili anoksije mozga (nedostatak kiseonika u mozgu), što je posledica akutne insuficijencije perifernog krvotoka. Slabost i neefikasnost perifernog krvotoka je posledica naglog pada krvnog pritiska, srčanog zastoja ili veoma usporenog srčanog rada. 

Uzrok

Obično je sinkopa izazvana organskim oboljenjem srca. Može da nastane zbog srčanog zastoja ili fibrilacije, izazvanih srčanim infarktom. Sreće se i kod Adams-Stokesovog sindroma i kompletnog AV-bloka. Kod bolesnika sa aortnom stenozom može da se javi prilikom većeg fizičkog napona. Kod mitralne stenoze, se javlja ako ako postoji pokretni tromb. Sinkopa može da se javi i kod plućne embolije, hroničnog plućnog srca, tamponade perikarda, naglog gubitka krvi iz organa za varenje. Kod dece sa srčanim manama sa cijanozom (tetralogija Fallot) javlja se pri pojačanom fizičnom naporu. Prisutna je i kod povreda glave. Javlja se i kod stanja koja nisu povezana sa srcem: strah, bol, povreda, dugo stajanje, umor i glad.

Terapija:

Bolesnik se stavi u horizontalni položaj, podignu mu se noge i poprska se hladnom vodom. Dalje lečenje zavisi od uzroka sinkope. Leči se osnovno oboljenje, a kada dođe do sinkope može da se da neko sredstvo koje deluje na vagus (Atropin) i lek koji deluje na simpatikus (Noradrenalin, Dopamin).