Stenoza aortnog otvora

Stenoza aortnog otvora (stenosis ostii arteriosi sinistri) je srčana mana kod koje se sužen početak aorte zbog čega je otežan prolaz krvi iz leve srčane komore u aortu.

Suženje može da nastane zbog oštećenja zalistaka, ali i promena ispred ili iza njih. 

Uzrok 

Srčana mana je najčešće posledica reumatske groznice. Većina bolesnika nezna da je preležala reumatsku groznicu. Međutim, ako su osim zalistaka aorte izmenjeni i mitralni nema sumnje da je ona uzrok srčane mane.

Kod mladih posledica je urođenog suženja. Osobe sa aortnom stenozom mlađe od 30 godina obično imaju dvoliosne zalistke aorte (kod zdravih uglavnom tri). 

Ateroskleroza i kalcifikacija zalistaka je glavni uzrok aortne stenoze starijih od 60 godina. Ti bolesnici obično imaju povišen holesterol i trigliceride kao jedne od glavnih uzroka ateroskleroze. 

Hemodinamski poremećaji kod aortne stenoze 

Stepen hemodinamskog poremećaja zavisi od toga koliko je otvor aorte sužen. Normalna veličina početka aorte je dva do tri kvadratna santimetra. Značajan poremećaj se javlja kada postane manji od jednog kvadratnog santimetra. 

Da bi mogla da ubaci dovoljno krvi u aortu leva komora se povećava, zidovi joj se zadebljavaju (hipertrofija leve komore) i otpor u perifernoj cirkulaciji raste da bi se održao normalan pritisak u aorti. Zbog tih mehanizama bolesnik dugo nema tegobe. Zadebljani srčani mišić se sve teže ishranjuje što vodi ka koronarnoj bolesti (uglavnom ka angini pektoris, mada može da se javi neokluzivni infarkt), ostali organi sve teže dobijaju dovoljnu količinu krvi i kiseonika, posebno pri težem fizičkom radu. Stanje se pogoršava sve do srčane insuficijencije kada srce više nije u stanju da ubaci dovoljnu količinu krvi u cirkulaciju. 

Simptomi (klinička slika) i znaci 

Bolesnici su dugo bez tegoba. Ako suženje aorte nije veliko sposobni su za teži fizički rad. Obično je prvi simptom otežano disanje pri naporu (dispnoja). U početku se javlja samo pri većem fizičkom naporu, kada bolesnik ima neprijatan osećaj u grudima i prinuđen je da diše površno i ubrzano. 

Nije redko da ima iznenadne napade teškog disanja, koji se javljaju noću tokom spavanja. Liči na astmatični napad. Bolesnik ima utisak da će da se uguši, kašlje i izbacuje malo vodenastog sadržaja. Lakše mu je kada spava na dva jastuka. 

Mnogi bolesnici se žale na bolove u grudima, koji isto izgledaju kao srčana bol kod angine pektoris. Bolovi se javljaju tokom težeg rada, kasnije pri manjem radu, pa i u miru. Zbog nedostatka kiseonika u mozgu trećini bolesnika se ponekad desi da na kratko izgube svest (sinkopa).

Bolesnici sa aortnom stenozom su bledi. Nad srcem se čuje sistolni šum (ejekcionog tipa). Šum može da se širi u arterije vrata i pozadi. Puls je slab i spor. Krvni pritisak je normalan ili je gornji (sistolni) snižen. Na EKG-u se vide znaci hipertrofije leve komore, ponekad potpun ili nepotpun blok leve grane ili AV-blok. 

Dijagnoza 

Iako dijagnoza može da se postavi na osnovu auskultacije, EKG promena, rendgenskog nalaza, za procenu težine stanja neophodan je EHO srca. Kod velikih suženja i kombinovanih srčanih mana radi se kateterizacija srca. 

Tok i prognoza bolesti 

Tok i prognoza bolesti zavise pre svega od stepena suzenja aorte. Bolest traje decenijama pre no sto se jave tegoba. Idealno bi bilo da se otkrije i leci u tom periodu. Kada se pojave tegobe prognoza je ozbiljna i ako se ne sprovede hirusko lecenje zivotni vek je ogranicen. Kada se tegobe pojave ako bolesnik ne umre zbog angine pektoris, ili ga ne zadesi iznenadna srčana smrt zbog zastoja srca ili fibrilacije komore, razvija se srčana insuficijencija koja se teško leči lekovima. 

Ako se ne leči hiruski od momenta pojave tegoba bolesnik ne živi dugo (5 do 9 godina). 

Lečenje 

Jedino zadovoljavajuće lečenje je hiruško. Ono se, po mogućstvu, sprovodi pre pojave izraženih tegoba. Ako je stenoza sasvim mala nije potrebna operacijaga. Kod tih bolesnika, kao i kod onih koji odbiju hirusku intervenciju ili se bolest otkrije u poodmaklom stadijumu kada je operativni rizik veliki, sprovodi se konzervativno lečenje. Ono se sastoji u izbegavanju fizičke aktivnosti, profilaksi reumatske groznice, sprečavanju bakterijske infekcije, sprečavanju zatrudnjivanja i lečenju komplikacija.