Aortna insufucijencija je srčana mana kod koje se zalistci na izlasku aorte iz leve srčane komore ne zatvaraju dobro, tako da se krv vraća (tokom dijastole) u levu komoru.
Stenoza aortnog otvora (stenosis ostii arteriosi sinistri) je srčana mana kod koje se sužen početak aorte zbog čega je otežan prolaz krvi iz leve srčane komore u aortu.
Akutna ishemija ekstremiteta je nagli prekid cirkulacije u njima. To je akutno stanje koje zahteva hitno postavljanje dijagnoze i lečenje da bi se sprečila amputacija.
Mitralna stenoza (stenosis ostii venosi sinistri) je srčana mana koja nastaje suženjem mitralnog ušća, što otežava istiskivanje krvi iz leve pretkomore u levu komoru.
Mitralna insuficijencija je srčana mana kod koje se prilikom grčenja leve komore krv vraća u levu pretkomoru, umesto da u celini odlazi u aortu i snabdeva ceo organizam kiseonikom.
Prolaps mitralne valvule je najčešća stečena valvularna srčana mana. Pri ultrazvučnom pregledu srca sreće se kod vise od 10% osoba.
Ventrikularne ili komorske ekstrasistole (VES) su prevremene kontrakcije srca nastale aktivacijom ektopičnog fokusa koji se nalazi negde u komorama ili kruženjem impulsa. Nekada impuls normalno nastaje u AV čvoru, ali zatim kreće drugim putem i aktivira komore pri čemu može ponovo da kruži i aktivira je još jednom ili nekoliko puta, dovodeći do dve ili više ekstrasistola za redom.
Iznenadna srčana smrt je prirodna smrt prouzrokovana bolešću srca, gde unutar jednog sata od početka simptoma dolazi do gubitka svesti i prestanka cirkulacije. Osoba je naizgled bila zdrava ili je imala bolest srca u stabilnom stanju. Treperenje komora je u preko 3/4 bolesnika koji umru neposredno predhodilo naprasnoj smrti. U komorskom treperenju (fibrillatio ventriculorum ) mehanička aktivnost srca prestaje i posle 8-10 sekundi dolazi do gubitka svesti, a smrt nastaje za 3 do 5 minuta zbog oštećenja mozga.
Prevremeni srčani otkucaji (ekstrasistole) su najčešći poremećaji srčanog ritma. Mogu nastati u pretkomorama, u samom AV čvoru ili komorama. Nekada se javljaju kod osoba bez kardiovaskularnih poremećaja, potpuno su bezazlene i ne zahtevaju lečenje. Mogu da se jave i kao posledica različitih srčanih bolesti i da znatno utiču na njihovu prognozu.
Raynaudov fenomen je prekomerna reakcija malih krvnih sudova na hladnoću ili dodir hladnih predmeta, kada prsti postaju hladni, bolni i menjaju boju. Ova bolest, češća kod žena, zahvata najčešće prste, ali može i nos i usta.
Kolaps (Vazodepresorna ili vazovagalna sinkopa) je nagli i kratkotrajni pad krvnog pritiska, koji dovodi do ishemije mozga i izaziva slabost u mišićima. Čovek se sruši u horizontalni položaj, bled je i obliven hladnim znojem. Ima pomućenje ili kratkotrajan gubitak svesti.
Koarktacija aorte (Coarctatio aorte, Stenosis isthmi aorte) je suženje lumena aorte na mestu pripoja ligamentuma aorte tj. na početku silaznog dela aorte. Suženje može da bude i na drugim delovima grudne i trbušne aorte. Ispred suženja pritisak je povišen, a ispod je snižen.
Insuficijencija desnog srca je stanje krvotoka u kome desna komora nije sposobna da ubaci u plućni krvotok dovoljnu količinu krvi za održavanje minutnog volumena srca, iako u njega preko velikih vena dospeva dovoljno krvi. Može se manifestovati kao akutna (plućna embolija) i hronična insuficijencija desnog srca.
Insuficijencija levog srca predstavlja stanje nesposobnosti leve komore da u sistemsku cirkulaciju ubaci dovoljnu količinu krvi za potrebe tkiva i organa, u miru i naporu i pored normalnog priliva krvi u levo srce.
Insuficijencija srca (slabost srca) predstavlja stanje kada ono ne može da obezbedi adekvatnu količinu krvi za potreve organa i tkiva u miru i naporu, iako je priliv krvi u levu i desnu komoru normalan. Minutni volumen, količina krvi, koju srce upumpa u krvotok za jedan minut u mirovanju iznosi 5 – 6 litara krvi, a u toku napora se znatno povećava, kod sportista i do 4 - 5 puta.
Nizak krvni pritisak (hipotenzija) je pritisak ispod 100/60 mmHg.
Hiperlipidemije predstavljaju porast vrednosti holesterola i/ili triglicerida u krvi, uz niske vrednosti HDL, što vodi ka aterosklerozi. Ovaj poremećaj metabolizma masti, sve češće nazivan dislipidemija, je u neprekidanom porastu. Dislipidemija je veoma važan faktor rizika za nastanak mnogih kardiovaskularnih bolesti, među kojima su i najčešći uzroci smrtnosti, pa je zato ovde opisujemo.
Birgerova bolest (Morbus Winiwarter-Burger) je zapaljensko - trombotični proces malih arterija i vena, naročito na donjim ekstremitetima. Javlja se uglavnom kod mlađih muškaraca.
Ateroskleroza (Atherosclerosis) je nagomilavanje ateromskih ploča u intimi (deo zida) arterija. Najčešće nastaje u aorti, srčanim i moždanim arterijama. Ateromske ploče su sastavljene uglavnom od lipida, kompleksnih ugljenih hidrata, krvi i proizvoda razgradnje krvi, vezivnog tkiva i kalcijumovih soli.
Obliterantna arterioskleroza je najčešća degenerativna bolest arterija. Predstavlja njihovo prerano starenje i najčešće zahvata arterije potkolenica i stopala. Javlja se češće kod muškaraca i to kod starijih od 40 godina. Zove se i periferna vaskularna bolest (nomenklatura svetske zdravstvene organizacije) i klaudikacio intermitens po vodećem simptomu.
Angina pectoris je prvi stadijum koronarne bolesti, koga karakteriše anginozni bol. Bol se javlja zato što koronarni krvotok, u pojedinim situacijama, nije u stanju da obezbedi srcu potrebnu količinu krvi, pa nastaje ishemija miokarda.