Edem pluća

Edem plućaje najdramatičnije stanje u kardiologili i pulmologiji. Zahteva hitnu intervenciju. Karakteriše ga po život opasno nakupljanje tečnosti u plućima tj. u plućnim alveolama. To je posledica povišenog plućnog kapilarnog pritiska ili poremećene propustljivosti kapilarno-alveolarne membrane pluća.

Podela

Prema uzroku nastanka edem pluća se deli na ozledni (nekardiogeni) i kardiogeni (srčani).

Ozledni (nekardiogeni) edem pluća

Mehanizam nastanka i karakteristike promena

  • Edem pluća nastaje kao posledica delovanja štetnih materija, koje oštećuju alveolarno-kapilarnu membranu, a dospevaju u pluća udisanjem, aspiracijom iz organa za varenje, krvnim putem ili povredom.
  • Usled delovanja štetnih materija dolazi i do povećanja propustljivosti alveolarno-kapilarne membrane, pa je znatno povećan nivo proteina u edemskoj tečnosti.
  • Treća karakteristika je normalan pritisak u kapilarima pluća. To su ujedno i tri najbitnije razlike u odnosu na srčani edem pluća.

Uzrok nastanka

  • Udisanje toksičnih para i gasova kao što su hlor, brom, fluor, sumpor, fosfor, ugljen-monoksid, formalin, hloroform, amonijak, fosgen, benzen, terpeni...Ovo se obično dešava industrijskim radnicima kao profesionalno trovanje.
  • Kod poljoprivrednih i šumskih radnika, zbog slučajnog udisanja sredstva za zaštitu od biljnih štetočina (herbicidi).
  • Trovanje lekovima, što je najčešće u cilju samoubistva (barbiturati, morfin, izoniazid, salicilati, digitalis, kinin...) ili u slučaju predoziranja psihoaktivnih supstanci (heroin).
  • Delovanje endotoksina u toku akutnih septičkih stanja. Najčešće su to toksini stafilokoka i enterobakterija. Osim bakterijskih toksina, uzročnik mogu da budu i toksini virusa gripa, adenovirusa...
  • Masna embolija pluća, gde se edem pluća javlja nekoliko dana posle plućne embolije.
  • Inhalacija želudačnog soka.
  • Hiperoksija tj. udisanje kiseonika duže od 48 časova, pri čemu je njegova koncentracija veća od 60 %.
  • Inhalacija morske ili slane vode prilikom davljenja.
  • Uremija
  • Šok. Nekada nekoliko sati ili dana posle izlečenja šoka može da dođe do edema pluća, takozvana »šokna pluća» .
  • Nagli dolazak, bez aklimatizacije, na visinu preko 3.000 metara.

Klinička slika

Zavisno od vrste, količine i vremena dejstva štetnog agensa, simptomi mogu da se razvijaju postepeno ili naglo. Ako edem počinje postepeno bolesnik otežano i ubrzano diše i suvo kaše. Nad plućima se pri auskultaciji čuju piskavi šumovi. Kasnije se dispneja (otežano disanje) pojačava. Bolesnik izgleda kao da će svakog trenutka da se uguši, kašlje, krklja mu u plućima i iskašljava veliku količinu penušave, sukrvičave, a nekad i krvave tečnosti. Jako je uplašen, uzbuđen, bled ili bledocijanotičan, preznojava se i potpuno je iscrpljen. Ako se hitno ne interveniše može se završiti smrću.

U drugom slučaju, kada edem nastaje naglo, bolesnik može da diše samo u sedećem položaju (otropnoja), jako je modar (cijanotičan), svest mu je pomućena, ispljuvak je sukrvičav ili krvav. Ovo stanje se obično završava smrću. Kod onih koji prežive, kao komplikacija, javlja se difuzna fibroza pluća.

Lečenje

Koristi se asistirana ventilacija, kardiotonici, diuretici. Kod uremijskog edema kardiotonici i diuretici nemaju efekta, a nekada su i štetni. Kod davljenika u morskoj vodi ne daju se diuretici. Kod edema zbog delovanja endotoksina i ujeda zmija korisni su kortikosteroidi.

Kardiogeni (srcani) edem 

Srčani edem pluća je posledica naglog povećanja zastoja krvi u plućima zbog iznenadnog popuštanja levog srca, a održane funkcije desnog srca. Kod njega su minimalna oštećenja alveolo-kapilarne membrane, koncentracija proteina u edemskoj tečnosti je mala, a kapilarni pritisak je povećan.

Uzrok nastanka

Brojni su uzroci, jer mnoge bolesti mogu da dovedu do popuštanja levog srca. To su : koronarna bolest, kardiomiopatije, miokarditis, infiltrativne bolesti miokarda, hipertenzija, stenoza aortnih i pulmonalnih zalistaka, aortna i mitralna insuficijencija, urođene srčane mane i poremećaji srčanog ritma.

Simptomi

Bolesnik ne može da diše ležeći i zato sedi u krevetu. Izgleda kao da će svakog trenutka da se uguši, kašlje, krklja mu u grudima i iskašljava veliku količinu penušave, a nekad i sukrvičave tečnosti. Jako je uplašen, uzbuđen, bled ili bledocijanotičan, preznojava se i potpuno je iscrpljen.

Dijagnoza i lečenje

Postavljanje dijagnoze nikad nije problem, jer je klinička slika sasvim dovoljna. U lečenju se koriste morfijum, kardiotonici za jačanje srca, diuretici i ACE inhibitori.