Hronični bronhitis

Hronični bronhitis (Bronchitis chronica) se karakteriše hroničnim kašljem i iskašljavenjem, koji nisu posledica neke druge plućne ili vanplućne bolesti. Hronićni kašalj je onaj kašalj koji traje najmanjetri maseca u zadnje dve godine.

Uzrok

Bolest se češće javlja kod muškaraca, pogotovu pušača, najčešće u četvrtoj ili petoj deceniji života. Pojavi bolesti doprinosi astmatično-bronhitična konstitucija, koja se karakteriše preosetljivošću (hiperreaktivnost) disajnih puteva. Oni su osetljivi na delovanje spoljašnjih faktora, među kojima su pre svega pušenje (i aktivno i pasivno), infekcija, aerozagađenje i alergeni. Svi ovi činiocu dovode do pojačanog stvaranja sekreta (hipersekrecija), oštećuju sluzokožu i dovode do zastoja sluzi. Zastoj sluzi pogoduje razmnožavanju bakterija, a zapaljenje još više povećava sekreciju.

Klinička slika

Hronični bonhitis ima raznoliku kliničku sliku. Kašalj i iskašljavanje su osnovni simptomi i javljaju se u vidu napada. Karakterističan je jutarnji kašalj. Mnogi bolesnici ga zanemaruju, misleći da je to "normalan pušački kašalj". Količina i izgled ispljuvka (sputuma) je različita i zavisi od aktivnosti infekcije. U vreme pogoršanja količina ispljuvka se povećava. On postaje gušći, dobija žutozelenu boju, a ponekad i zaudara. Kod 25 % bolesnika se javlja iskašljavanje sukrvičavog sekreta (hemoptizije). Mnogi bolesnici se tek tada jave lekaru. Ako je kašalj uporan, zbog naprezanja disajnih mišića, može da se javi bol u grudima. Tegobe su naročito izračene u hladnim mesecima. Kašalj može da bude isprovociran hladnim vazduhom, duvanskim dimom, fizičkim naporom, smehom ili govorom. Pri fizičkom naporu i u toku pogoršanja bronhijalne infekcije može doći do otežanog disanja. Otežano disanje bolesnik oseća kao nemogućnost izdaha vazduha ili teskobu, stezanje i bol u grudima.

Podela

Hronični bronhitis može da se javi u tri oblika:

  • Običan hronični bronhitis (Bronchitis chronika simplex ) se karakteriše kašljem i iskašljavanjem bistrog sekreta.
  • Infektivni, mukopurulentni hronični bronhitis (Bronchitis chronika mukopurulenta ) se karakteriše kašljem i iskašljavanjem gnojnog, mutnog žuto-zelenog sekreta.
  • Opstruktivni hronični bronhitis (Bronchitis chronika obstructiva ) se karakteriše opstrukcijom disajnih puteva, tako da bolesnik ima otežano disanje i zviždanje u plućima (vizing). Po novoj klasifikaciji ovo stanje se naziva hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP).

Tok i prognoza

Bolest nekada ima blag i dugotrajan tok, bez teških komplikacija, a nekada brže ili sporije vodi u hroničnu respiratornu insuficijenciju i hronično plućno srce. U toku bolesti dolazi povremeno do ponavljanja plućne infekcije. Opstruktivni hronični bronhitis može da se komplikuje emfizemom pluća i bronhijalnom astmom. Česta komplikacija bronhitisa je pneumonija.

Dijagnoza

Osnovno u postavljanju dijagnoze je da se isključe druge bolesti, kod kojih postoji kašalj i iskašljavanje, kao što su tuberkuloza pluća, pneumonija, bronhiektazije, karcinom pluća sarkoidoza, kolagenozna oboljenja i srčana insuficijencija. Patološki nalaz na plućima nije neophodan da bi se postavila dijagnoza, a ako je prisutan dijagnoza je sigurnija. Rendgenski nalaz je obično normalan i koristi se da bi se isključile druge bolesti, koje mogu da budu uzrok kašlja i iskašljavanja.

Terapija

Pušenje se zabranjuje. Ako je moguće, bolesnik se uklanja sa radnog mesta gde ima štetnih agenasa. Borba protiv infekcije se sprovodi energično antibioticima širokog spektra u trajanju od 7 do 15 dana. Antibiotici se koriste samo ako je bakterijska infekcija dokazana i primenjuju se po rezultatu antibiograma. Kod postojanja opstrukcije koriste se bronhodilatatori. Najbolji su inhalacioni tzv. «pumpice», jer se tu koristi izuzetno mala doza leka, koji dospeva pravo tamo gde treba da deluje. Tako može da se daje salbutamol, ipratropijum bromid i fenoterol. U težim slučajevima daje se intravenski aminofilin. Lekovi koji suzbijaju kašalj se ne daju, jer oni sprečavaju iskašljavanje, a kod hroničnog bronhitisa je veoma važno da se eliminiše nagomilani sekret. Da bi se to omogućilo unositi više tečnosti (2 - 4 litara dnevno) i koristiti ekspektoranse (lekovi koji olakšavaju iskašljavanje). Osim karbocisteina i sličnih sintetskih, postoje i brojni, podjednako efikasni, biljni ekspektoransi. Mnogi pulmolozi ističu da je delovanje ekspektoranasa ograničeno, pa smatraju da njihova primena nije neophodna.