Hronična opstruktivna bolest pluća

Hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP) se karakteriše ograničenjem protoka vazduha kroz disajne puteve, što je obično progresivno i praćeno hroničnim zapaljenjem.

Uzrok

Uzrok nastanka ove bolesti je kombinacija delovanja različitih unutrašnjih i spoljašnjih faktora. Delovanja ovih faktora se isprepliću, tako da se obično i ne zna koji od njih ima odlučujući uticaj.

Faktori koji potiču od bolesnika (endogeni ili unutrašnji) su hiperreaktivnost (povećana osetljivost) disajnih puteva, slabije razvijena plućna funkcija, kao i genetski uslovljen nedostatak alfa jedan antitripsina, čija je uloga zaštita plućnog tkva.

Broj spoljašnjih faktora (egzogeni), koji utiču na pojavu HOBP je u porastu. To su pre svega pušenje (i aktivno i pasivno), tečka infekcija u detinjstvu, koja je dovela do zapaljenja disajnih puteva, aerozagađenje i alergeni. Bitan je uticaj loših uslova stanovanja i loša ishrana. Svi ovi činioci dovode do hipersekrecije, oštećenja sluzokože i zastoja sluzi. Zastoj sluzi pogoduje razmnožavanju bakterija, a zapaljenje još više povećava sekreciju.

Klinička slika

Simptomi se obično kod pušača javljaju u četvrtoj deceniji života, a kod nepušača u petoj. Glavne tegobe su kašalj sa iskašljavanjem i otežano disanje (dispnoja). Prvi simptom bolesti je povremeni kašalj praćen često sviranjem u grudima. Kasnije je kašalj prisutan svakodnevno, ređe samo noću. U početku bolesti otežano disanje se javlja samo u toku napora, a kasnije i u miru. U toku pogoršanja bolesti, dolazi do pojačanog iskšljavanja. Količina i izgled ispljuvka (sputuma) je različita, on postaje gušći, dobija žutozelenu boju, a nekada i zaudara.

Dijagnoza

Dijagnoza se postavlja na osnovu objektivnog pregleda (nalaz zviždanja u grudima, produženog ekspirijuma i oslabljenog disajnog šuma), rendgenološkog nalaza i spirometrije. Bolest liči na astmu, s tim da se astma javlja ranije (u mladosti ili detinjstvu), tegobe su izraženije noću ili pred zoru, obično su prisutne i neke alergijske bolesti i u porodici obolelog ima astmatičnih bolesnika.

Terapija

Cilj lečenja je sprečavanje pojave tegoba i njihovo uklanjanje, smanjenje učestalosti i težine egzacerbacije (perid pogoršanja bolsti) i poboljšanje podnošenja napora. Osnovni lekovi za uklanjanje tegoba su bronhodilatatori, najbolje primenjeni u obliku aerosola (pumpica). Koriste se bronhodilatatori iz grupe beta dva agonista (salbutamol i fenoterol), antiholinergici (ipratropijum bromid) i metilksantinski preparati. Kortikosteroidi deluju protivzapaljenjski. Primenjuju se u obliku aerosola, dok se sistemski (tablete i injekcije) primenjuju samo kod pogoršanja infekcije. Antibiotici se koriste retko i to samo u toku egzacerbacje. Preporučuje se redovna vakcinacija protiv gripa, jer to znatno smanjuje težinu bolesti i smrtnost. U teškim slučajevima koristi se kiseonik. Rehabilitacija se sastoji od fizičkog vežbanja, vežbi disanja i produžavanja ekspirijuma (izdah).