Uzrok leukemija

Leukemija uzrokUzrok leukemija nije poznat, ali se zna da je veliki uticaj jonizujućeg zračenja, RNK virusa, pojedinih lekova, a kod akutnih i nasleđa. Jasno je da se bolest javlja ako istovremeno deluje više činilaca. 

Leukemije su maligne bolesti krvi u čijoj je osnovi maligna promena matične ćelije hematopoeze od koje postaje klon bolesnih ćelija. To je grupa bolesti koje se nazivaju mijeloproliferativne bolesti.   

Nasleđe ima veliku ulogu u nastanku akutnih leukemija, kod hroničnih ne. Hronične se izuzetno retko javljaju u više članova jedne porodice. Za njihov nastanak je presudno dejstvo spoljašnjih faktora.

Akutna leukemija se ne nasleđuje direkno, veći postoji nasledna predispozicija. Bolest se češće javlja kod osoba koje imaju nasledne hromozomske anomalije, Dawnov, Klinefeterov ili Bloomov sindrom, kao i bolesnika koji imaju Fankoni anemiju ili Wiscott-Aldrichov sindrom. Ovi bolesnici ne dobijaju leukemiju ako istovremeno nije prisutno dejstvo još nekih faktora. Na primer ako zbog slabosti imuniteta postanu osetljiviji na dejstvo onkogenih virusa, za koje se zna da pod određenim uslovima mogu da dovedu do pojave maligne bolesti. 

Veliki je uticaj faktora rasta-citokina. Njih stvaraju određeni geni - onkogeni, koji se normalno nalaze u zdravim ćelijama. Aktiviraju se po potrebi da bi uništili oštećenu ćeliju. Postoje virusi koji mogu da ih aktiviraju ili izmene i pokrenu neprekidnu deobu matičnih ćelija tj. dovedu do leukemije.  

Jonizujuće zračenje utiče na pojavu i akutnih i hroničnih leukemija. Najveći broj ozračenih osoba se razboli 6 do 8 godina nakon delovanja jonizujućeg zračenja. Bolest može da se javi već nakon 5 godina, retko nakon 15-20 godina. Zračenje može direkno da ošteti DNK ćelije i dovede do njene maligne promene. Postoji i delovanje preko slobodnih radikala. Tokom ozračenja nastaju kratkodelujući kiseonički i dugodelujući vodonik peroksid radikali, koji ošrećuju ćelije posle njegovog dejstva.

Zračenje koje se preimenjuje prilikom nekih dijagnostičkih procedura je kratkotrajno, nije dovoljno za pojavu bolesti. Možda može da utiče ako se više puta ponavlja i ako je prisutno dejstvo još nekih faktora. Značajnije je delovanje zračenja kojima su neke profesije hronično izložene, koje se primenjuje u cilju lečenja (na primer ozračenje tela u cilju lečenja ankilozirajućeg spondilitisa), nastane tokim nuklearnih katastrofa ili delovanjem nuklearnog oružja (osiromašeni uranijum i atomska bomba).

Hemijski agensi, najčešće lekovi, kao hloramfenikol, fenilbutazon, ankilišući citostatici mogu da dovedu do pojave leukemije. Bolest mogu da izazovu hemijska jedinjenja koja utiču na aplaziju koštane stži. Insuficijentna kostna srž posle izvesnog vremena počinje da se oporavlja naglim stvaranjem mladih ćelija. Tom prilikom, osim zdravih mladih ćelija nastaje i po neka izmenjena leukemijska ćelija. Imuni sistem je prepoznaje i uništava. Ako iz nekog razloga imunitet zataji, matična ćelija nastavlja da se nekontrolisano deli formirajući klon leukemoidnih ćelija.

Eksperimentalno na životinjama je utvrđeno značajno dejstvo virusa. To nisu svi virusi kojima je izložen naš organizam, već uglavnom RNK virusi, koji se nazivaju onkorno virusi ili onko RNK virusi. Poseban enzim utiče na prepisivanje informacije sa virusne RNK na DNK ćelije koja počinje da se ponaša kao leukemoidna ćelija.