Analgetična nefropatija

Prekomerna upotreba mešavine lekova protiv bolova i antireumatika u dužem vremenskom periodu dovodi do propadanja bubrega - hroničnog intersticijskog nefritisa koji se obično naziva analgetična nefropatija.

Bolest se uglavnom javlja u zemljama gde lekovi protiv bolova (analgetici) mogu da se nabave bez recepta. Oboljevaju stariji od 30 godina, češće žene.

Oboleli su godinama svakodnevno ili često pili lekove za ublažavanje glavobolje, bolova u mišićima, zglobovima, organima za varenje. Najčešći krivci za propadanje bubrega su aspirin, fenacetin, acetaminofen u kombinaciji sa kofeinom, pirazolonom, paracetamolom i kodeinom. Da bi došlo do oštećenja bubrega potrebno je da se popije ukupno 1 - 3kg leka, po nekima čak 20kg za šta je potrebno oko 20 godina.  

Pretpostavlja se da analgetična nefropatija nastaje zbog toksičnog delovanja lekova i poremećaja cirkulacije krvi u bubrezima. Aspirin i nesteroidni antireumatici koče stvaranje vazodilatatornih prostaglandina u bubrezima. Zbog toga su krvni sudovi bubrega suženi, ne dolazi dovoljno kiseonika i nastaje papilarna nekroza. Bolest zahvata oba bubrega (nastaje obostrana atrofija bubrega). 

Simptomi bolesti

Bolesnici uglavnom nemaju tegobe do krajnjeg stadijuma bubrežne slabosti (terminalna bubrežna insuficijencija). U tom stadijumu toksini se nagomilavaju u krvi jer bubrezi nisu u stanju da ih eliminišu.  

Bolest polako napreduje ličeći na ostale hronične bubrežne bolesti. Neki bolesnici imaju češće infekcije mokraćnih puteva. Polovina ima povišen krvni pritisak. Ako dođe do ljuštenja papila javljaju se bolovi u stomaku i slabinama i krv u mokraći. Nije retka malokrvnost pa bolesnici mogu da se žale na malaksalost, brzo zamaranje, lupanje i preskakanje srca.

Osobe sa analgezičnom nefropatijom češće dobijaju tumor mokraćnih organa. To je kasna komplikacija bolesti.

Dijagnoza

Dijagnoza bolesti nije laka, jer bolesnici ne daju prave podatke o uzimanju analgetika. Sumnja se ako u mokraći ima leukocita, a nema bakterija kao kod infekcije, zatim ima belančevina (blaga proteinurija). Osmolarnost urina je smanjena, a izlučivanje naktrijuma i kalijuma povećano. Ultrazvuk pokazuje da su bubrezi smanjeni, neravni i da postoji tubularna nekroza. Za postavljanje dijagnoze najvažniji je CT pregled, gde se uočava papilarna kalcifikacija tipična za ovu bolest. 

Terapija

Ako želi da povrati normalnu funciju bubrega, bolesnik mora da prestane da koristi analgetike. Treba da unosi dovoljno tečnosti tako da izmokrava najmanje 2l urina za 24h. 

Lekovi koji izazivaju hroničnu nefropatiju

Ciklsporin A i litijum mogu da dovedu hronične bolesti bubrega - nefropatije (hronični tubulointersticijski nefritis). Zna se da su ovi lekovi toksični za bubrege. Ciklosorin A dovodi do hronične nefropatije nakon 6 do 12 meseci primene. Bolesnik ima malo proteina u mokraći, glomerularna filtracija mu neprekidno slabi i često ima povišen krvni pritisak. 

Litijum se koristi u psihijatriji i kod nekih bolesnika dovodi do oštećenja bubrega. Oni slabo koncentrišu mokraću, zbog čega bolesnik mnogo žeđa, unosi veliku količinu tečnosti i dosta mokri.