Zašto nastaje kamen u bubregu?

Kamen   bubregu, uzrokKristali mokraćne kiseline se neprekidno izlučuju. Na njih se lepe drugi kristali i talože u mokraćnim putevima formirajući kamen. U isto vreme kamenci se neprekidno rastvaraju pod uticajem citrata i drugih supstanci. To nas navodi da se zapitamo zašto se kod nekih ljudi kamen ne rastvara kao kod većine?

Kako nastaje kamen?

Mokraća je zasićen rastvor jona, koloida i kristala u kojoj se stalno izlučuju kristali mokraćne kiseline. Ako je u njoj mnogo rastvorenih supstanci dolazi do taloženja, pri čemu su kristali mokraćne kiseline jezgra budućeg kamena na koja se lepe različita jedinjenja na primer kalcijum-oksalat ili struvit.

Pojava previše koncentrovane mokraće (saturacija) je jedan od uslova za kasnije formiranje kamena. Drugi uslov je formiranje jezgra (što se zove nukleacija, nukleus u prevodu znači jezgro) na koje se lepe kalcijumove soli i druga jedinjenja. Nukleacija je uslov za dalji rast kamena. 

Istovremeno sa formiranjem kamena odvija se njegovo rastvaranje. Za taj proces su najznačajniji citrati. Oni vezuju kalcijum i formiraju rastvorljive soli koje se izlučuju mokraćom. Pirofosfat se vezuje za površinu kamena i sprečava njegov dalji rast. Postoje i druga jedinjenja koja sprečavaju formiranje i rast kamena (Tamm-Horsfallov protein, uropontin, glikozaminoglikani, nefrokalcin...).  

Kod ljudi koji nemaju kamen u bubregu procesi stvaranja i razgradnje kamena su u ravnoteži. Kod ostalih ravnoteža je narušena. Poznati su mnogi faktori koji remete ravnotežu. Okrivljuje se nasleđe, endokrini, metabolički i anatomski poremećaji, loša ishrana, smanjen unos tečnosti... 

Uzrok nastanka kamena

Nije tajna da kamen dobijaju ljudi koji unose malo tečnosti. Kod njih je mokraća stalno jako gusta (koncentrovana) sa mnogo kristaloida koji formiraju jezgra budućih kamenacana. Da bi se to sprečilo treba da se izlučuje 2,5 do 3l tečnosti za 24 časa. To je nekim ljudima teško, tim pre što tečnost treba da se unosi i preko noći. Upravo je noću mokraća najkoncentrovanija (zbog delovanja antidiuretskog hormona) i tada se lako formira kamen. Da ne unosimo dovoljno tečnosti vidimo po tome što je mokraća dosta žuta, deluje gušće, dok je kada pijemo više vode svetlija i vodnjikavija.

Sve prisutniji sedeći način života pogoduje stvaranju kamena. Povećana fizička aktivnost smanjuje stvaranje kamena. Moguće je da se on i dalje stvara, ali se eliminiše pre no što ga primetimo tj. dok je još sitan pesak. Dugotrajno ležanje (prelom, šlog...) pogoduje nastanku kamena. 

Infekcija utiče na nastanak kamena, a jednom formiran kamen otežava izlučivanje mokraće i stvara uslove da se infekcija dugo održava i ponavlja. Tako nastaje začaran krug koji često dovodi do stvaranja velikog kamena koji u obliku korala može da ispuni čitav bubreg (koraliformni kamen). Začaran krug ponekad može da se prekine samo operativnim vađenjem kamena. 

Bakterije kao Proteus, Providentia, Klebsiella i Pseudomonas razlažu amonijak na ureju i ugljendioksid, što smanjuje kiselost mokraće (ona postaje alkalnija) i olakšava taloženje soli kalcijma. Ima lekova koji zakišeljavaju mokraću (na primer mandelamin, amonijum-hlorid, acetoksamična kiselina... koji se daju nakon operacije). I pojedina hrana može da zakiseli mokraću. 

Ima ljudi koji jedu dosta slanu hranu, a nemaju kamen. Međutim, kod drugih, so i te kako utiče na formiranje kamena, jer deluje na izlučivanje kalcijuma preko bubrega. Zato ishrana osoba sklonih formiranju kamena treba da bude raznovrsna, sa malo soli. 

Nasleđe ima veliki uticaj. U stvari kamen nastaje zbog nekin naslednih bolesti i poremećaja kao što su cistiurija, primarna hiperoksalurija, giht i primarni hiperparatireoidizam.

Lečenje pojedinih bolesti može da dovede do formiranja kamena (jatrogeni uzroci). Na primer zračenje trbuha zbog raka ženskih polnih organa često dovodi do suženja uretera (mokraćnih kanala), otežava izlučivanje mokraće i vodi ka formiranju kamena. Cistoskopija i druge intervencije mogu da dovedu do infekcije i pokrenu stvaranje kamena.