Renalna hipertenzija

Renalna hipertenzijaRenalna hipertenzija je visok krvni pritisak nastao zbog bolesti bubrega, suženja glavnih bubrežnih arterija ili njihovih grana.

Bubreg je važan za regulaciju krvnog pritiska, koja se ostvaruje preko više mehanizama. Izbacivanjem elektrolita, pre svega natrijuma, i vode utiče na održanje normalnog krvnog pritiska. Deluje i kao žlezda sa unutrašnjim lučenjem. Oslobađa renin koji preko angiotenzina II sužava krvne sudove i podiže pritisak. Deluju i preko drugih sistema. 

Burežna parenhimska hipertenzija

Svaka bolest bubrežnog tkiva može da bude praćensa hipertenzijom. Ona se javlja kod gotovo svih glomerulonefritisa, čak i kada bubrežne ćelije (glomerili) nisu mnogo oštećene. Dijabetesna nefrofatija je kod više od polovine bolesnika praćena hipertenzijom.

Pritisak je povišen kod hroničnog pijelonefritisa, dok je kod akutnog uglavnom normalan. Ako se bolesniku sa hroničnim pijelonefritisom izvadi oboleli bubreg krvni pritisak se normalizuje. Prevelika upotreba lekova brotiv bolova oštećuje bubrege i često izaziva hipertenziju. 

Kod osoba sa policističnim bubrezima pritisak može da bude normalan, ali vremenom i oni dobijaju hipertenziju. Tumori bubrega koji sekretuju renin izazivaju tešku hipertenziju. Odbacivanje transplantiranog bubrega je uvek praćeno visokim pritiskom.

Endemske nefropatija je retka hronična bubrežna bolest koja obično nije praćena hipertenzijom. 

Bolesnici koji imaju lakše oblike hipertenzije se obično žale na razdražljivost, brzo zamaranje, lupanje srca, retko na glavobolju. Kod teških hipertenzija stalno je povišen "donji" pritisak (dijastolni). Ti bolesnici imaju promene na krvnim sudovima očnog dna (izražena je retinopatija). Mogu da imaju oslabljen vid, ako se ne leče mogu da oslepe. Sa pogoršanjem bubrežne bolesti može da dođe do bolesti mozga (hipertenzivna encefalopatija) i slabljenja srca (razvija se srčana insuficijencija). 

Ako hronična bubrežna bolest dovede do hronične bubrežne insuficijencije bolesnici imaju velike skokove krvnog pritiska. Bolest može da se iskomplikuje pojavom infarkta miokarda i šloga. Ako do toga dođe prognoza bubrežne bolesti postaje lošija. 

Po pravilu promene u mokraći se javljaju pre pojave hipertenzije. Zbog toga je vožna povremena kontrola urina, bez obzira što čovek nema tegobe.

Lečenje bubrežne parenhimske hipertenzije se sprovodi lečenjem osnovne bolesti. Gojazne osobe moraju da normalizuju telesnu težinu, neophodno je smanjenje unosa soli i umerena fizička aktivnost. Nije dozvoljeno pušenje i konzumiranje alkohola.

ACE inhibitori i antagonisti kalcijuma usporavaju propadanje bubrega te su obavezni u terapiji. Osim njih koriste se diuretici i betablokatori.

Renovaskularna hipertenzija

Renovaskularna hipertenzija nastaje zbog suženja bubrežne arterije ili njene grane. Njena dijagnoza je važna jer je moguće izlečenje proširenjem lumena arterije. Suženje je najčešće posledica ateroskleroze koja se češće javlja kod starijih muškaraca i fibromuskularne displazije koja je češća kod mlađih žena (između 20 i 40 godina). Ređi uzroci stenoze su pritisak na bubrežnu arteruju od strane ciste ili tumora, tromboza i emolija. 

Zbog suženja arterije smanjuje se dotok krvi u bubrege. Ako je veće od 50-60% bubreg ne dobija dovoljno kiseonika (nastupa ishemija). Aktivira se renin-angiotenzin-aldosteron sistem koji podiže pritisak. Više raste sistolni - takozvani gornji pritisak od donjeg.

Na ovu bolest mislimo ako se hipertenzija javi pre puberteta ili posle pedesete godine života, ako se brzo pogoršava, ako ne reaguje na lečenje, ako je donji pritisak iznad 115mmHg, ako postoje oštećenje organa (mrežnjača oka), ako se moždani ili srčani infarkt javi kod bolesnika koji od nedavno imaju hipertenziju, ako postoji šum u gornjem delu trbuha.

Stenoza renalne arterije se leči hiruškim putem. U poslednje vreme se ne otvara trbuh, već se preko posebnog katerera ubacuje balon koji se širi na suženom mestu, potiskuje plak i normalizuje protok krvi. Intervencija se zove perkutana transluminalna angioplastika. Kod većine bolesnika, posebno ako je u početnoj fazi bolesti, krvni pritisak se vraća na normalu bez lekova. Bubrežna funkcija se poboljšava.

Nefroangioskleroza

Nefroangioskleroza je arterioskleroza bubrega. U prvom stadijumu bolesti još uvek nema promena na glomerulima. Bubrežna funkcija je poremećena, ali bolesnik nema naročite tegobe. Sa pojavom početnih promena na glomerulima (II faza bolesti), bolesnik mokri noću, ponekad ima malo belančevina i krvi u mokraći. Sa oštećenjem svih arteriola bubrega njegova funkcija je toliko oštećena da se razvija hronična bubrežna insuficijencija sa porastom kreatinina i ureje u krvi. Sa napredovanjem nefroangioskleroze (IV stepen bolesti) bubrežna insuficijencija se pogoršava, javljaju se otoci, a česti su bolovi u grudima i noćno gušenje. Ako se u ovom stadijumu bolest ne leči brzo nastupa smrt. Lečenje nefroangioskleroze se svodi na lečenje hipertenzije i ograničenje unosa soli.