Nefrotski sindrom

Nefrotski sindrom karakteriše prisustvo otoka, velike količine belančevina u mokraći, manjak albumina u krvi i poremećaj nivoa masnoća u krvi.

Uzrok nefrotskog sindroma 

Do nefrotskog sindroma dovodi glomerulonefritis, sistemski eritemski lupus, Purpura Henoch-Schonlein, šećerna bolest tj. dijabetesna nefropatija, amiloidoza. Može da bude udružen sa alergijskim, infektivnim i malignim bolestima. Antigeni tumora pluća, želuca, debelog creva i limfoma mogu da pokrenu imunološke procese koji dovode do nefropatije i nefrotskog sindroma. Nefrotski sindrom može da se dijagnostikuje pre tumora.

Dijagnoza

Kod nefrotskog sidroma postoji veliki gubitak proteina preko mokraće. Dnevno se izgubi 20g proteina. Mokraća je penušava. Pri pregledu se osim belančevina nalaze masne kapljice, nekada krv u mokraći (eritrociti i eritrocitni cilindri). Količina belančevina u mokraći se povećava nakon fizičkog napora, dužeg stajanja i infekcije.

Zbog gubitka belančevina mokraćom njihova vrednost u krvi se smanjuje. Sniženi su albumini (niži od 25g/l), povišeni alfa-2 globulini, a sniženi gama-globulini.

Otoci (edem) se javljaju na potkolenicama i stopalima, kod bolesnika koji leže na slabinama. Mekani su, kada se pritisne prstom ostaje udubljenje. Koža iznad otoka je topla. Kod dugotrajnog nefrotskog sindroma postaje bleda, tanka. Kosa je suva, bez sjaja, nokti tanki, lomljivi sa poprečnim prugama.

Vrednosti masnoća u krvi su poremećene (dislipidemija). Najčešće su povišeni holesterol, trigliceridi i fosfolipidi. Holesterol je povišen kod nefrotskog sindroma izazvanog glomerulonefritisom i dijabetesom, retko kod tumora, amiloidoze i lupusa. Bolesnici su često malokrvni, mogu da imaju snižene vrednosti C3 i C4 komplemenata. Kada se razvije bubrežna slabost (insuficijencija) rastu kreatinin i ureja.

Komplikacije

Bolesnici su skloni infekcijama. Najčešće dobijaju zapaljenje pluća, moždanica (meningitis) i trbušne maranice (peritonitis). Izazivaju ih Streptokoke, gram negativne bakterije i Hemofilus.

Nije retka pojava tromboze renalne arterije, koja ne daje simptome. Javljaju se i tromboze drugih krvnih sudova. Kod ovih bolesnika je povećano stvaranje masnoća u jetri, dok je njihova razgradnja smanjena, što povećava rizik od infarkta. Dislipidemija pogoršava glomerulonefritis tako da se nefrotski sindrom pogoršava. Može da se razvije hipotireoza (jer se preko mokraće gubi protein koji vezuje tiroksin hormon štitne žlezde).

Vrednosti masnoća u krvi su poremećene (dislipidemija). Najčešće su povišeni holesterol, trigliceridi i fosfolipidi. Holesterol je povišen kod nefrotskog sindroma izazvanog glomerulonefritisom i dijabetesom, retko kod tumora, amiloidoze i lupusa. Bolesnici su često malokrvni, mogu da imaju snižene vrednosti C3 i C4 komplemenata. Kada se razvije bubrežna slabost (insuficijencija) rastu kreatinin i ureja.

Terapija

Bolesnici moraju da smanje unos soli preko hrane. Meri se količina izlučene mokraće i prema tome se određuje unos tečnosti. Zbog gubitka belančevina mokraćom povećava se njihov unos hranom. Kada se razvije bubrežna slabost smanjuje se unos belančevina.

ACE inhibitori znatno smanjuju gubitak belančevina putem mokraće, a da pri tome ne remete rad bubrega. Diuretici izbacuju tečnost i smanjuju otoke (koriste se furosemid, bumetanid i etakrinska kiselina - tzv. diuretici Henlejeve petlje u kombinaciji sa diureticima iz grupe tiazida).

Kortikosteroidi se primenjuju kod nefrotskog sindroma izazvanog glomerulonefritisom minimalnih promena i lupusnim glomerulonefritisom. Zatim se daju antikoagulantni lekovi, nesteroidni antiinflamatorni lekovi, antibiotici, hipolipemici. Ponekad se daju infuzije albumina, čiji je efekat kratkotrajan.