Glomerulonefritis sa minimalnim promenama

Glomerulonefritis sa minimalnim promenama je uglavnom bolest dečijeg doba, koja započinje iznenada pojavom otoka.

Ova bolest se još naziva lipoidna nefroza, označava se i skraćenicom MCD (od Minimal Change Disease). Ime je dobila po tome što je nalaz biopsije bubrega na svetlosnom mikroskopu skoro normalan. Minimalne promene se na elektronskom mikroskopu ispoljavaju gubitkom prstastih produžetaka podocita. Kod dece se biopsija bubrega radi samo ako ne dođe do poboljšanja nakon terapije steroidima (steroid-rezistentnim bolesnicima), dok se svim odraslim bolesnicima radi pre početka terapije. 

Uzrok bolesti

Nije potpuno jasan uzrok bolesti. Zna se da su u pitanju imunoloski procesi (zbog poremećaja funkcionisanja T ćelija oslobađaju se limfokini koji oštećuju glomerule bubrega).

Simptomi i znaci bolesti

Dva do tri dana dete slabo mokri što se obično previdi. Roditelji vide da se dete razbolelo tek kada se probudi sa otečenim očnim kapcima. Mokraća može da bude penušava. Otoci rastu nakupljanjem tečnosti u stomaku (ascites) i drugim delovima tela tako da se težina povećava do 50%.

Simptomi i znaci bolesti čine nefrotski sindrom. Kod se kod deteta javi nefrotski sindrom gotovo je sigurno (u 80% dece) da mu je uzrog glomerulonefritis minimalnih promena, dok je kod odraslih on uzrok samo u 20% bolesnika sa izraženim otocima.

Pregledom mokraće uočava se veliki gubitak proteina (proteinurija), masne kapi (to se zove lipidurija), ponekad malo krvi (mikrohematurija), ali nema eritrocitnih cilindara. Pregledom krvi nalaze se sniženi albumini, povećani lipidi (hiperlipidemija tj. povišene masnoće u krvi). Kod nekih bolesnika povišen je kreatinin. Krvni pritisak može da bude povišen (kod dece ređe, kod starijih češće).

Lečenje i tok bolesti

Lečenjem dolazi do poboljšanja, gube se otoci. Kreatinin koji ukazuje na slabost bubrega se normalizuje, krvni pritisak takođe. Kod većine dece (preko 90%) nakon dva meseca lečenja prednizonom dolazi do normalizacije nalaza. Bolest prolazi sa periodima poboljšanja (zove se remisija) i pogoršanja (zove se relaps). Bolest ima bolji tok kod mlađe dece.

Kod oko 40% dece bolest se vraća unutar godinu dana. Ostala imaju česte relapse što znači da se bolest vraća tri ili više puta godišnje nakon prestanka lečenja. Ako se bolest vrati dve nedelje nakon prestanka terapije smatra se da postoji steroidna zavisnost. Kod nekih bolesnika ne dolazi do poboljšanja terapijom steroidima (steroidna rezistencija), kod nekih lekovi deluju toksično na organizam (steroidna toksičnost).

Kod steroidne zavisnosti, rezistencije i toksičnosti koriste se citostatici: ciklofosfamid i hlorambucil. Podjednako su efikasni. Lečenje traje godinu dana, a zatim se doza leka smanjuje. Ako se nakon 3-4 meseca lečenja ne vidi poboljšanje lek se obustavlja.