Glomerulonefritis

Glomerulonefritis je nebakterijsko obostrano zapaljenje bubrega u kome su zahvaćeni glomeruli, a zatim i drugi delovi bubrega. Bolest je izazvana imunim mehanizmima i može da se javi u sklopu drugih bolesti ili samostalno.

Uzrok

Najčešći uzrok glomerulonefritisa je taloženje kompleksa antigen - antitelo u glomerulima. Antigeni odgovorni za nastanak ove bolesti su bakterije (streptokoke, stafilokoke, salmonella i treponema palidum), viruski (hepatitis B i C, morbile, Epštan - Bar i koksaki B), paraziti (plazmodijum malarije, šistozoma mansoni, toksoplazma gondii), gljivice (kandida albikans) i neki lekovi (penicilamin, soli zlata, serum i toksoidi). Antigeni mogu da potiču i iz sopstvenog organizma (DNA, tireoglobulin i tumorske ćelije). Za ove antigene se vezuju antitela, a zatim taj kompleks iz cirkulacije uklanja retikuloendotelni sistem (RES). Ako RES ne ukloni potpuno komplekse antigen – antitelo dolazi do njihovog taloženja u glomerulima i do pojave zapaljenja.

Klinička slika

Klinička slika je raznoloka. Najčešće tegobe i znaci bolesti su otoci, tup bol u slabinama, smanjeno izlučivanje mokraće, izmenjene boje, sa prisustvom krvi i belančevina. Svi simptomi ne moraju da budu prisutni, čak bolest može da bude bez ikakvih tegoba. Klinički bolest može da se ispolji kao:

Asimptomatska proteinurija i/ili hematurija. Bolesnik nema nikakve tegobe i bubrežna funkcija je normalna. U mokraći su belančevine malo povišene (manje od 2 g dnevno). Istovremeno postoji i mikrohematurija tj. prisutna je krv u mokraći koja nije vidljiva golim okom već samo mikroskopski. Nekada postoji samo krv u urinu. Ovaj glomerulonefritis se otkriva slučajno pri sistematskim pregledima.

Rekurentna masivna hematurija se najčešće sreće kod dece i mladih osoba. Posle virusnog zapaljenja gornjih respiratornih puteva dolazi do pojave krvi u mokraći, što je vidljivo golim okom, jer urin menja boju i postaje crven, crn, braonkast, roze ili dobija boju ispranog mesa. Krv se u mokraći javlja u više navrata u trajanju 1 – 4 dana. Drugih tegoba nema. U 25 % bolesnika glomeruli nisu oštećeni.

Akutni nefritični sindrom najčešće nastaje posle angine izazvane beta hemolitičnim streptokokom. Bolest počinje sa tupim bolovima u slabinama obostrano uz smanjenje količine izlučene mokraće koja postaje tamnija. Javljaju se otoci, prvo oko očiju, a zatim po celom telu. Krvni pritisak raste, a u mokraći se nalaze belančevine (1 – 3 g za 24 časa) kao i eritrociti i eritrocitni cilindri (krv u mokraći).

Hronični nefritični sindrom se nekada nadovezuje na akutni nefritični sindrom postepeno vodeći u bubrežnu insuficijenciju. Nekada se razvija bez tegoba, tokom više godina, a otkriva se slučajno prilkom traženja uzroka hipertenzije ili anemije koje je prate.

Akutna oligurična bubrežna insuficijencija se karakteriše brzim razvojem bubrežne insuficijencije.

Nefrotski sindrom se karakteriše prisustvom velike količine belančevina u mokraći, otocima i znatnim smanjenjem belančevina u krvi.

Podela

Prema obimu oštećenja glomerula i uzroka nastanka postoji više vrsta glomerulonefritisa:

  • Glomerulonefritis sa minimalnim promenama
  • Fokalna segmentna glomeruloskleroza
  • Membranozna nefropatija
  • Membanoproliferativni (mezangiokapilarni) glomerulonefritis
  • Akutni poststreptokokni glomerulonefritis
  • IgA nefropatija
  • Henoch – Schonlein nefritis
  • Brzoprogresivni glomerulonefritis
  • Lupusni glomerulonefritis
  • Wegenerova granulomatoza
  • Polyarteritis nodoza
  • Good Pasterov sindrom
  • Sistemska skleroza
  • Glomerulonefritis kod reumatoidnog artritisa
  • Glomerulonefritis kod multipnog mijeloma
  • Dijabetesna nefropatija
  • Glomerulonefritis kod amiloidoze
  • Fabrijeva bolest
  • Hereditarni nefritis (Alportov sindrom)

Terapija

Lečenje se sprovodi kortikosteroidima. Ako postoji povišen krvni pritisak leči se ACE inhibitorima, koji usporavaju napredovanje bolesti. Kada se razvije bubrežna insuficijencija vrši se dijaliza ili transplantacija bubrega.