Poststreptokokni glomerulonefritis

Glomerulonefritis koji se javlja posle streptokokne infekcije grla ili kože je uglavnom bolest dece i mladih, a najčešće se javlja između šeste i desete godine života. Za pojavu bolesti odgovoran je beta hemolitični streptokok i to uglavnom tip 1, 4 i 12 kod angine i 49 kod infekcije kože.

Klinička slika

Tegobe se javljaju 6 do 10 dana posle infekcije grla i dve nedelje posle infekcije kože. Bolest počinje malaksalošću, gubitkom apetita, glavoboljom, mukom, bolom u trbuhu i povišenom temperaturom. Zatim se javljaju otoci, krv i belančevine u mokraći. Obično su otečeni samo kapci i lice, a urin ima crveno – braon ili roze boju. U oko 20 % bolesnika se razvija nefrotski sindrom, tako da su prisutni generalizovani otoci, dosta krvi u mokraći (makrohematurija), tako da je urin jasno crvene boje i sadrži dosta belančevina. Obično se par dana izlučuje sasvim malo mokraće (oligurija), jer se razvija prolazna insuficijencija bubrega (prisutna u 50 % obolelih). Povišenje krvnog pritiska, obično prolazno, prisutno je u 30 – 60 % obolelih. Može da dođe do edema pluća, zbog popuštanja srca ili do edema mozga sa konvulzijama i epileptičnim napadina. Na sreću u poslednje vreme se to retko sreće.

U urinu obično ima manje od 3.5 g proteina za 24 časa, a u sedimentu su prisutni eritrociti i eritrocitni cilindri (belančevine i krv u mokraći). U brisu grla ili kože nalazi se beta hemolitički streptokok, povišen je AST, ASK i ADNK, dok je C3 snižen. Bubrezi su normalne veličine ili malo uvećani, a biopsijom se utvrđuje koliko su zahvaćeni glomeruli.

Tok bolesti

Obično postepeno dolazi do ozdravljenja. Za nekoliko dana se povlače otoci i normalizuje pritisak.mala količina krvi u mokraći (mikrohematurija) se održava do šest meseci. Belančevine se sporo nestaju iz mokraće. Povremeno se javljaju, često posle dužeg stajanja. Nalaz u mokraći se obično normalizuje u toku 1 – 2 godine. Kod dece do potpunog izlečenja dolazi 80 – 95 %, a kod odraslih 50 – 70 %. Danas je fatalni završetak bolesti izuzerno redak. Inače, je posledica komplikacija povišenog pritiska.

Terapija

Neophodno je bolničko lečenje, čak i kod blažih oblika glomerulonefritisa, jer je moguće iznenadne komplikacije zbog skoka pritiska. Bolesnik mora da leži. Svakodnevno se meri telesna težina i količina izlučene mokraće. Koristi se dijeta sa manje belančevina i soli. Kod većih otoka koriste se diuretici (Lasix). Ako je dijastolni krvni pritisak tzv. donji veći od 90 mmHg, hipertenzija se leči. Penicilin u dozi od 1.2 miliona jedinica se daje 10 – 13 dana. Kod alergičnih na penicilin daje se Eritromicin. Sam antibiotic ne leči glomerulonefritis, ali dovodi do iskorenjivanja streptokoka, tako da se sprečava ponovna pojava bolesti. Produžena oligurija (smanjeno izlučivanje mokraće) i anurija (prestanak lučenja mokraće) zahtevaju peritonealnu dijalizu ili hemodijalizu. Obično dete može da se vrati u školu za šest do osam nedelja. Fizička aktivnost se ne ograničava iako su obično i dalje prisutne u manjoj meri belančevine i krv u mokraći. Vakcinacija dece se ne vrši dve godine od potpune normalizacije nalaza u mokraći.