Imunodeficijentne bolesti

One se ponavljaju, imaju težak tok, teške komplikacije, dugo traju, mogu ispovremeno da se jave na više mesta u organizmu.

Uzrok slabosti imunog sistema 

Ako je poremećaj imuniteta urođen, dete boluje od najranijeg detinjstva. Stečeni poremećaj imuniteta je mnogo češći. Može da nastane u bilo kom životnom dobu kao posledica deficitne ishrane, infektivnih, metaboličkih (dijabetes, uremija, nefrotski sindrom) i malignih bolesti ili zbog starenja. 

Osobe koje ne unose dovoljno proteina i kalorija su osetljiviji na infekcije, posebno na salmonelu i ešerihiju koli. Zbog nedovoljnog unosa vitamina A i pojedinih B vitamina sluzokože su neotporne i sklone infekcijama. Poboljšanjem ishrane i unosom vitamina stanje se popravlja. 

Kod dijabetičara je smanjena funkcija makrofaga i neutrofila, tako da su skloni bKod osoba sa deficitom imuniteta organizam nije u stanju da se izbori sa infekcijama. akterijskim i gljivičnim infekcijama kože i mokraćnih puteva. One dugo traju, teško se leče, posebno tuberkuloza, kandida i celulitis. 

Kod bolesnika sa uremijom sniženi su T limfociti, dok se prilikom hemodijalize troši C5 komponenta tako da su bolesnici skloni infekcijama. Izazivaju ih uglavnom Stafilokokus aureus, mikobakterija, citomegalovirus i virus hepatitisa B. 

Virusi mogu znatno da poremete rad imunog sistema. Najpoznatiji je epštajn bar ((Epstein-Barr). On inficira B limfocite, remeti stvaranje imunoglobulina i remeti ćelijski imunitet. Zbog poremećaja ćelijskog imuniteta bolesnici imaju veći rizik od malignih bolesti posebno od limfoma. Ostali virusi koji izazivaju slabljenje imuniteta su HIV, Citomegalovirus, Herpes virusi, Hepatitis virusi kao i virusi koji izazivaju male boginje (morbile), rubeolu, grip, adeno virusi, rinovirusi i papiloma virusi. Bakterije, posebno stafilokokus aureus i streptokokus piogenes svojim toksinima remete imuni odgovor. I pojedine gljivice mogu da remete rad imunog sistema. 

Maligne bolesti nastaju kada oslabljen ćelijski imunitet nije u stanju da prepozna i ukloni maligno izmenjenu ćeliju. Maligni tumor onesposobljava imuni sistem tako da su ovi bolesnici neotporni na infekcije, koje su često neposredni uzrok smrti. 

U starosti nisu smanjeni limfociti i imunoglobulini, ali je promenjen odnos pojedinih elemenata humoralnog i ćelijskog imuniteta - ne postoji prava imunodeficijencija, već izmenjeno funkcionisanje imunog sistema pa su stari ljudi skloni autoimunim bolestima. 

Simptomi poremećaja imuniteta 

Kod poremećaja humoralng imuniteta tj. deficita antitela bolesnici imaju hronične infekcije pluća, sinusa, meningitis ili infekcije izazvane bakterijama (piogenim) kao što su Streptococcus pneumoniae, Haemophilus influenze Stafilococci sojevi. 

Virusne infekcije kod ovih bolesnika nisu teže nego kod zdravih, ali se češće ponavljaju zato što ogranizam ne stvara antitela protiv njih. Ako dobiju hepatitis B nisu u stanju da se izbore sa česticama virusa, nakon vakcinacije živim virusom mogu da dobiju polimiozitis. 

Na ovaj oblik poremećaja imuniteta sumnja se kod hroničnog encefalitisa, meningitisa izazvanog H. Influenze ako se javi kod starijeg deteta ili odrasle osobe, kod hroničnog zapaljenja srednjeg uha jer je ono retko kod osoba sa normalnim imunitetom, proliva izazvanog parazitom Giardia lamblia. Hronični sinusitis je čest i kod osoba sa normalnim imunitetom pa nije razlog za ispitivanje imuniteta. 

Poremećaj ćelijskog imuniteta daje sklonost ka virusnim infekcijama, posebno onim koje izazivaju virusi koji "spavaju" u organizmu dok imunitet ne oslabi, kao sto su Herpes simplex, Varicella zoster i Cytomegalovirus. Ove osobe skoro uvek imaju kandidijazu (infekciju kože i sluzokoža kandidom) i često sistemske gljivične infekcije. 

Testovi za ispitivanje imuniteta 

Osnovni test za ispitivanje imuniteta je kompletna krvna slika sa leukocitarnom formulom. Može da pokaže smanjenje neutrofila, limfocita i nenormalnost građe leukocita. Anemija se javlja kod hroničnih bolesti, trombocitopenija kod oslabljene funkcije kostne srži i kod autoimunih bolesti. 

Stvaranje antitela se procenjuje merenjem imunoglobulina (IgA, IgG, IgM, IgE). Može da bude snižen jedan ili nekoliko njih. IgE je koristan za dijagnozu atopije. Ako su imunoglobulini znatno sniženi nije teško da se postavi dijagnoza poremećaja imuniteta. Problem je kod graničnih vrednosti, jer nivo imunoglobulina normalno varira sa starošću čoveka. Osim toga normalne vrednosti nisu iste kod svih zdravih osoba pa je teško da se odrede referentne vrednosti. Zbog toga se rade dodatni testovi. Mogu da se mere prirodna IgM antitela na polisaharide ABO sistema. Meri se nivo specifičnih antitela koja se stvaraju 2 ili 3 nedelje nakon primljene vakcine protiv tetanusa, difterije, pneumokoka, hemofilusa influence. Jak imuni sistem stvara antitela nakon vakcinacije. Zatim se određuje broj cirkulišućih B limfocita, hemolitička aktivnost komplementa CH50. 

Za procenu ćelijskog imuniteta koriste se kožni testovi sa antigenima sa kojima je bolesnik bio u kontaktu (mikobakterijum tuberkuloze, antigen candide albicans i trihofiton). Reakcija organizma se očitava nakon 24 do 48 ili više časova. Otpornost organizma postoji ako je crvenilo veće od 6mm posle 72 časa. Zatim se broje T limfociti i to pomažući limfociti (T helper) i limfociti prirodne ubice (natural kiler, skraćeno NK). 

Terapija imunodeficijencije 

Bolesnicima sa poremećajem humoralnog imuniteta koji imaju više infekcija jednom mesečno se daju imunoglobulini (Ig). Postoje specifični Ig na primer protiv Citomegalovirusa. Imunoglobulini se preventivno daju samo kod bolesnika sa transplantiranim organima. 

Nema jasnih stavova kako da se spreče infekcije kod bolesna sa poremećajem ćelijskog imuniteta. Zna se da trimetoprim-sulfometoksazol može da spreči pojavu infekcije Pneumocistis carini. Prevencija ostalih infekcija vrši se zdravim načinom života.