Polipi u nosu i sinusima

Polipi su benigni (nemaligni) izraštaji sluzokože nosa i sinusa. Podjednako oboljevaju odrasli oba pola, deca ređe.

Polip ima peteljku, koja najčešće polazi iz srednjeg nosnog hodnika (etmoidalni polipi) a " loptica" visi u nosnom hodniku. Ovi polipi su brojni, obično se javljaju obostrano (u oba nosna hodnika). Česti su kod odraslih. Mogu da se jave i kod dece i tada su obično udruženi sa citičnom fibrozom.

Antrhondralni polip se sreće ređe od etmoidalnih. Raste iz viličnog (maksilarnog) sinusa, gde mu se nalazi cistični deo, dok je solidni deo u šupljini nosa ili se spušta u ždrelo. Uglavnom je to jedan polip, dok su etmoidalni najčešće višestruki.

Uzrok polipoze

Tačan uzrok polipoze nije poznat, ali je uočeno da se javlja na terenu hronične upale, kao što je alergijski rinitis ili česte i ponavljane upale sinusa i nosa (hronični rinosinusitis). Češće se javljaju kod osoba koje boluju od astme, alergijskih bolesti, cistične fibroze ili imaju Kartagenerov sindrom, Youngov sindrom, Churg-Straussov sindrom... mada se ove bolesti javljaju i bez polipa.

Tegobe

Prvi simptom polipa je zapušenost nosa. Ona može da bude različite jačine, da se javi sa jedne strane ili obostrano. Ako je izražena remeti disanje i smanjuje kvalitet života. Izaziva hrkanje, dovodi do smanjenja osećaja mirisa (hiposmija), pa i do potpunog gubitka (anosmija). Poremećaj osećaja mirisa može da smanji apetit i uživanje u jelu, ponekad utiče na čulo ukusa.

Čest znak bolesti je pojačana sekrecija iz nosa. Kod mnogih nije izraženo curenje na nos, već se sekret sliva zadnjim zidom ždrela u grlo i bolesnik ga guta ili pljuje. Sekret draži ždrelo pa nije redak bol u grlu, kašljucanje ili kašalj.

Veliki polipi mogu da zatvore ušća sinusa. Sekret ne moze normalno da otiče iz sinusa, nagomilava se, bakterije se razmnožavaju izazivajući akutno ili hronično zapaljenje sinusa. Bolesnik povremeno ima bol u predelu čela, oko očiju i/ ili u predelu lica, oko nosa, jagodica i gornjih zuba. Ako je polip u sinusu česta je upala sinusa. Nelečena dugotrajna polipoza može da dovede do oštećenja koštanih pregrada nosa i sinusa.

Dijagnoza

Pri specijalističkom pregledu polipi u nosu se vide kako mesnate beličaste, delimično prozirne izbočine sluzokože, koje u slučaju zapaljenja ili povrede dobijaju žućkastu, rozikastu ili crvenu boju. Polip se vidi pri specijalističkom pregledu, ali ne može da se uoči gde je peteljka pričvršćena. Broj, raširenost i mesto odakle polazi peteljka se bolje uočava fleksibilnim rinoskopom. Pregled rinoskopom je nemoguć kada polipi potpuno zatvaraju nosnu šupljinu. Polipi se vide na rendgenskom snimku sinusa, ali on ne daje dovoljno podataka za operaciju, što CT snimak može.

Lečenje

Lečenje uzroka polipoze nije moguće jer je on nepoznat. Zato je terapija usmerena na uklanjanje zapaljenja. Koriste se kortikosteroidi. Kod velikih i brojnih polipa, posebno onih koji zatvaraju otvore sinusa koriste se sistemski kortikosteroidi (koji se piju). To su veće doze leka koji deluje na čitav organizam i može da daje neželjena dejstva. Primenjuje se po određenoj šemi, pri čemu se doza postepeno smanjuje. Lečenje traje nekoliko nedelja i može da se ponavlja. Kortikosteroidi sa lokalnim dejstvom (u obliku spreja za nos) se koriste kod manjih polipa i nakon operacije. Lečenjem se polipi smanjuju.

Ako lečenje kortikosteroidima ne da povoljan rezultat sprovodi se hiruško lečenje, uglavnom endoskopskom metodom, koja je manje traumatična za pacijenta od klasične operacije. Odstranjeni polip se pregleda patohistološki što je posebno važno kod jednostranih polipa, polipa koji nisu reagovali na kortikoterapiju ili ne izgledaju tipično.