Krvarenje iz nosa

Krvarenje iz nosa obično izaziva paniku, posebno ako se javi noću u toku sna. Može spontano da prestane, ali i da ugrozi život.

Češće se javlja kod dece i starijih, a naročito tokom virusnih epidemija krajem zime i početkom proleća kada je nedostatak vitamina veći.

Uzrok

Povrede nosa, gde spada i banalno čačkanje su čest uzrok. Opasna su krvarenja koja se javljaju nekoliko dana posle povrede nosa, ponavljaju se, nisu obilna i spontano prestaju. Bolesnik im ne pridaje paznju dok ne dovedu do izražene malokrvnosti.

Zapaljenje sluzokože nosa i sinusa izazvano prehladom, uobičajenim bakterijama i virusima, tuberkulozom ili sifilisom. Sreće se i kod hroničnog atrofičnog rinitisa. Krvarenje iz nosa može da bude prvi znak polipa, juvenilnog tumora epifarinksa, karcinoma ili dr. tumora. Međutim, češće je posledica iritacije sluzokože različitim hemijskim agensima. To su lakša krvarenja koja spontano prestaju. Nisu retka kod dece. Teža su krvarenja koja nastaju zbog dužeg izlaganja suncu ili boravka na planinama kod osoba koje nisu navikle na nagle promene atmosverskog pritiska.

Grip, boginje, šarlah, difterija i druge virusne bolesti praćene visokom temperaturom mogu da dovedu do teškog krvarenja. Neretko se javlja kod osoba koje neznaju da imaju visok krvni pritisak. Kod njih je spasonosno jer snižava pritisak i sprečava krvarenje u mozgu. Teška krvarenja potencijalno opasna po život izazivaju leukoze, hemofilija, hemoragična dijateza, uremijska stanja i bolesti jetre.

Klinička slika i dijagnoza

Bolesnik je uplašen, uznemiren, curi mu krv iz nosa, nekada i iz usta. Bled je, puls mu je ubrzan, ponekad se onesvesti. U proceni opšteg stanja treba da mu se izmeri krvni pritisak i puls, a laboratorijske analize se vrše kasnije. Dijagnoza podrazumeva traženje uzroka krvarenja.

Lečenje

Bolesnik treba da sedi, ako je u nesvesti leži. Treba da izduva nos da bi se uklonili ugrušci. Ako to ne može da uradi vrši se aspiracija. Zatim bolesnik nekoliko puta jako udahne i izdahne. To dovodi do suženja kapilara i prestanka krvarenja.

Ako je krvarenje ne stane u nos se stavi komad vate natopljen pantokainom (1-2%) sa malo adrenalina i pritisne nozdrva iz koje ide krv. To je obično dovoljno. U protivnom se vrši kauterizacija krvnog suda hemijskim sredstvima.

U koliko kauterizacija ne zaustavi krvarenje ili je ono od početka intenzivno anestezira se sluznica nosa i uradi tamponada. To znači da se u nos napakuje tračica gaze (štrajfna) široka 1cm, kod dece uža, duga 1m. Štrajfna se čvrsto napakuje i oba se kraja ostave na ulazu u nos da bi se izbeglo njeno zapadanje u ždrelo. Tamponi ostaju dva dana. Ako je potrebno duže menjaju se na dva dana i ordiniraju se antibiotici. Ovo je prednja tamponada koja se primenjuje ako je krvarenje iz prednjih delova nosa. Ako nije radi se zadnja tamponada, kod koje se osim štrajfne stavlja i jastuče od gaze koje se zaveže štrajfnom da ne bi skliznulo.